POUČNO: Dirljiva priča o važnosti prijateljstva
Nekoliko godina kasnije, na povratku na koledž, avion je sleteo u Sijetl. Imao sam oko pola sata između presedanja i proveo sam oko 15 minuta na telefonu sa sestrom koja je sada tamo živela, srećno udata. Tada sam bez razmišljanja pozvao operatera mog rodnog grada i rekao: „Informacije“. Nisam ovo planirao i samo sam slušao sebe kako govorim: „Da li mi, molim vas, možete reći kako se piše ’popraviti’“. „Pretpostavljam“ rekla je Informacije, „da je tvoj prst do sada zacelio“. Nasmejao sam se. „Dakle, i dalje ste vi tu. Pitam se da li znate koliko ste mi značili… „Pitam se“, odgovorila je „da Ii znaš koliko si mi ti značio? Nisam imala dece i radovala sam se tvome pozivu. Šašavo, zar ne?“ Nije delovalo šašavo, ali to nisam rekao. Umesto, rekao sam koliko sam često mislio na nju tokom godina i pitao je da li bih mogao opet da je nazovem kada nakon završenog semestra budem posećivao sestru. „Molim te pozovi. Samo traži Sali.“ „Doviđenja Sali.“ Zvučalo je čudno da Informacije imaju ime. „Ako naletim na neke veverice, reći ću im da jedu voće i lešnike.“ „Reci im“, rekla je. „I ja očekujem da ćeš ovih dana biti bliže Orinoku. Pa, doviđenja.“
Samo tri meseca kasnije sam se vratio u Sijetl. Drugačiji glas je odgovorio „Informacije“, a ja sam zatražio Sali. „Da li ste vi prijatelj?“ „Da“, rekao sam. „Stari prijatelj.“ „Onda mi je žao što moram da vam ovo kažem. Sali je neko vreme radila pola radnog vremena jer je bila bolesna. Umrla je pre pet nedelja.“ Ali, pre nego što sam mogao da spustim slušalicu, rekla je, „Momenat, rekli ste da se zovete Vilard?“ „Da“. „Pa, Sali je ostavila poruku za vas.“ „Šta je napisala?“ pitao sam, znajući unapred šta će to biti. „Evo ga, pročitaću – reci mu da postoje drugi svetovi kojima treba pesma. Znaće na šta mislim.“
Zahvalio sam i spustio slušalicu. Znao sam šta Sali misli.
Izvor: BIZLife
Foto: Pixabay
Piše: A. M.
