Poskupljenje hleba ne dolazi u obzir

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Poskupljenje hleba ne dolazi u obzir

    Iako se pojedini pekari nadaju poskupljenju, ne postoji ni najmanja bojazan od povećanja cene hleba i ostalih peciva, pišu Novosti.

    Pojedini pekari kalkulišu da će posle ovogodišnje žetve morati da se koriguje cena hleba. Očekuje se dobar prinos pšenice, ali koliko će kretanje kursa evra uticati na cenu pšenice, a time i hleba, ostaje da se vidi.

    Cena hleba u Srbiji zasad je stabilna, osnovna vrsta vekne je cenovno ograničena uredbom, ali tržište slobodno formira ostale kategorije hleba, kao i peciva.

    Predsednik Unije pekara Srbije Zoran Pralica za Novosti kaže da zasad ne postoji bojazan od poskupljenja hleba, jer je cena glavne pekarske sirovine – pšenice na minimumu, a time i cena vekne.

    On je dodao da se to odnosi ne samo za osnovne vrste hleba, ograničene cenom do 46 dinara za veknu od 500 grama, već i za ostale kategorije hleba, kao i peciva. Ovogodišnji rod pšenice je izvanredan, u poslednjih 15 godina nismo imali takav kvalitet hlebnog zrna, tvrdi Pralica.

    I mada cena osnovne vrste hleba ne sme da “pređe” 46 dinara, na tržištu može da se nađe i znatno jeftinije, za 34 pa i 24 dinara po vekni od pola kiolograma. Na pitanje kako im se takav “posao” isplati, Pralica kaže da vlada velika konkurencija, borba za tržište i svako se bori da privuče kupce.

    Ako, naravno, toliko obore cenu na jednom artiklu, trude se da to “nadoknade” na drugom. Kako kaže, na našem tržištu trenutno posluje oko 8.000 malih proizvodnih pogona za hleb i pecivo i 45 industrijskih.

    Rekordan rod pšenice

    Žetva pšenice, na oko 600.000 hektara u Srbiji, gotovo da je privedena kraju i “skinuto” je oko tri miliona tona zrna, tako da će se, kako je Novostima potvrdio prof. dr Srbislav Denčić, sa novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, ova godina dugo pamtiti – kao rekordna.

    Rod je, kako navodi Denčić, za oko 20 odsto veći nego prošle godine, a prosečan prinos po hektaru je dostigao pet tona, što se do sada nije događalo.

    Sa ovakvim rodom, kako procenjuje Denčić, Srbija će imati i više nego dovoljno pšenice za svoje potrebe, a velika količina će preostati i za izvoz. Procenjuje da će na stranim tržištima biti ponuđeno i više od 1,5 miliona tona naše pšenice.

    Izvor: Novosti

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

    developed by Premium Factory. | Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE