Pola plate da napunite Panini album
Prvog Paninijevog albuma se sećamo iz 1986, prvenstvo u Meksiku. Smejali smo se brkovima Mađara i Nemaca, frizurama Severnih Iraca i Peruanaca, a pre svega smo pamtili imena, nadimke, godine rođenja, klubove… Pamtili smo sve.
Albumi su bili enciklopedije i internet u to vreme. Umesto www. okretali smo stranice pažnjom minera da se ne bi napravile “uši”. I, za razliku od današnjih klinaca koji sede po ćoškovima stanova sa tabletima u rukama, albume ranije nije listao sam. Školskim dvorištom je odzvanjalo “I’am, i’am, ne’am”, dok su dečacima dlanovi brideli od tapkanja. Ko prvi popuni album u školi je dobijao status Tita – birao je mesto u bioskop i sastavljao ekipu za fudbal.
Preko Meksika, Italije, SAD, Francuske, Južne Koreje i Japana, Nemačke, Južne Afrike i Brazila stigli smo do Rusije. Ljudi kažu, složiću se, da je skupljanje sličica fudbalera bio jedini način da se ostane normalan do početka Svetskog prvenstva. Danas… danas postoji milion načina da se ubije vreme. U tome smo postali velemajstori.
Međutim, umesto klinaca, sličice sada skupljaju sredovečni muškarci. Deset kesica sličica sada košta 800 dinara. Zamislite desetogodišnjaka koji sada dnevno troši hiljadarku na sličice? Ili smo mi 80-tih bila bogatija deca, ili se nešto opasno promenilo u međuvremenu? Album se od Španije do Rusije sa 427 “ugojio” na 682 sličice i prostom računicom dolazimo do 100-150 evra koliko je potrebno da se popuni album. Naravno, pod uslovom da uvaljate sve duplikate i da vas odozgo pogleda bog sličica. Neki matematičar iz Velsa je izračunao da je potrebno 967 kesica, odnosno 4.832 sličice da se popuni album, ali pod uslovima da ne idete na menjažu, već samo da kupujete. To nas dovodi do 77.360 dinara. Istina je negde u sredini, znači oko 25-30 hiljada dinara. Nešto manje od prosečne plate u Srbiji.
U odnosu na pre četiri godine, kesica je poskupela sa 50 na 80 dinara. Izdavač “Polidor” se pravda tržištem, svetskim cenama, inflacijom i drugim trikovima koji služe da nam otvore oči i kažu: Ljudi, šta hoćete? Mogli ste da prođete i gore, kao Englezi koji kesicu plaćaju 80 penija (oko 110 dinara).
Drugi “problem” su deca, kojima zvuk cepanja kesica i miris sličica ne znače ama baš ništa. Kod njih ne postoji bogopoklonička procedura otvaranja – oni uzimaju kesice i cepaju. Nema pažljivih savijanja ivica, opipavanja, gledanja na sijalicu, kratke molitve da se dobije gornji desno deo brazilskog tima… Ništa.
Digitalni svet steže stisak i pitanje je šta će biti sa sličicama za Svetsko prvenstvo u Kataru 2022? Možemo samo da pretpostavimo da će album imati 800 sličica i da će kesica koštati 150 dinara. Zati i ne čudi što je Panini ponovo ponudio i onlajn album za sakupljanje sličica. Aplikacija je ostala besplatna svaki dan možete da otvorite po pet kesica. Sličica je upola manje nego u papirnom albumu, a dodatne kesice možete da dobijete upisivanjem kodova koji se nalaze na internetu. Aplikaciji nedostaje više interaktivnosti, posebno kod menjaže, ali sam princip je privlačniji modernim klincima.
Možda je onlajn album budućnost koju ne možemo da izbegnemo. Kesice će svakako biti jeftinije, možete da se menjate sa likovima iz Japana ili Brazila, dan i noć…
Za nas starije… koga je briga za nas. Dezodoran sa mirisom sličica i zvuk cepanja kesica je možda rešenje.
Izvor: BIZLife
Foto: Panini
Piše: R.B.
