Plastične ili papirne slamčice? Istina o cevčicama za sokove, kafe i koktele

Reakcija javnosti na štetnost plastike za jednokratnu upotrebu dovela je do rasta tržišta za papir, metal, staklo i slamčice na bazi biljaka. Ali da li je izbor između njih zaista jednostavan?

Verovatno ste i sami imali ovaj problem: naručite smuti koji ćete pijuckati uz ručak, jutarnju ledenu kafu ili koktel u petak uveče, a on stiže sa cevčicom od papira. Međutim, nakon nekoliko gutljaja, slamčica postaje raskvašena i mekana primoravajući vas da je izvadite iz pića i ostavite na stolu u mokrom, kašastom neredu.

Papirne slamke postale su skoro sveprisutne u barovima i prodavnicama brze hrane, pošto je ugostiteljska industrija požurila da odbaci plastiku kao odgovor na reakcije potrošača. Ali iako se možda neće zadržati u okolini 300 godina poput onih od plastike, papirne slamčice nisu za potrošače najpoželjniji artikal, piše BBC. 

Štetne materije

Nedavna studija je takođe istakla još jednu potencijalnu zabrinutost. Utvrđeno je da papirne slamke imaju više štetnih hemikalija PFAS od plastike i da se one dugo zadržavaju u životnoj sredini, čak decenijama, da kontaminiraju zalihe vode i da su povezani sa nizom zdravstvenih problema.

Istraživači koji stoje iza ove studije kažu da njihovi rezultati sugerišu da papirne slamke, kao i one od bambusa, za koje je takođe utvrđeno da sadrže PFAS, nisu nužno održivija alternativa plastici.

Unsplash

Procenjuje se da se samo u SAD svakodnevno koristi oko 500 miliona slamki za jednokratnu upotrebu. I iako je teško potvrditi procene koliko tačno njih završi u životnoj sredini, ono što je jasno je da se plastične slamčice nalaze svuda. Oni se nalaze tokom čišćenja plaža, pronađene su kako perforiraju stomake pingvina, pa čak i zaglavljene u nozdrvi morske kornjače.

Najčešći su otpad na plaži

Ipak, to je samo kap u moru u poređenju sa drugim plastičnim zagađenjem. Kada hodate plažom, plastične slamke su jedna od najčešćih vrsta smeća koje ćete videti, ali one čine samo 9 odsto otpada tamo. Ali oni zapravo čine samo mali deo plastičnog otpada koji nađe svoj put u životnu sredinu.

Iako brojke imaju tendenciju da variraju u zavisnosti od metode koja se koristi, vredi pogledati brojke koje je prikupila Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj u svom Globalnom pregledu plastike. Procenjuje se da se svake godine širom sveta proizvede oko 380 miliona tona plastičnog otpada, od čega oko 23 miliona tona nađe put u životnu sredinu. Procenjuje se da oko 1,7 miliona tona toga završi u okeanu svake godine, iako druge studije navode cifru negde između 4,8 i 12,7 miliona tona.

Pa zašto su plastične slamke postale takvo lice problema plastičnog zagađenja ako je njihov uticaj minimalan?

Piće, koktel (Freepik)

„Slamčica je postala simbol izbora koji bi pojedinac mogao da donese, a koji takođe ima uticaja“, kaže Erin Sajmon, potpredsednica za plastični otpad i poslovanje u Svetskom fondu za divlje životinje.

I dok znamo da to nije tako jednostavno i da problem prevazilazi upotrebu plastičnih slamki, globalna kriza poput plastičnog zagađenja može se rešiti samo kada svako uradi svoj deo posla.

Papirne su možda i štetnije

Iznenađujuće, uprkos tome što su napravljene od fosilnih goriva, jedna studija istraživača na Tajlandu sugeriše da tradicionalne plastične slamčice napravljene od polipropilena imaju manji ugljenični otisak od slamčica od bioplastike, za koje se pretpostavlja da su biorazgradive.

Nakon procene emisija gasova staklene bašte koje se mogu pripisati sirovinama, proizvodnji i odlaganju slamčica, istraživači su otkrili da slamčice koje su biorazgradive proizvode više emisija zbog količine zemljišta potrebnog za uzgoj i žetvu prirodnih materijala koji se koriste za njihovu proizvodnju.

Procenjuje se da je količina gasova staklene bašte koja se oslobađa tokom životnog ciklusa papirnih slamčica slična kao od plastičnih. Jedna grupa procena životnog ciklusa koju su izvršili istraživači u Brazilu 2020. godine dala je slične rezultate, otkrivši da su papirne slamke imale veći relativni uticaj na životnu sredinu od plastičnih. Opet je glavni razlog bila upotreba zemljišta potrebnog za sirovine.

Izvor: BIZLife

Foto: Pixabay, Unsplash, Freepik