Pitali smo ekonomistu – šta nam zapravo znači rast BDP-a?
„Rast BDP-a“ – sintagma koja se u Srbiji ponavlja i obećava kao mantra. Prošle godine bilo je predviđeno da rast bruto društvenog proizvoda dostigne 3%, a iznosio je svega 1,9%. Ove godine predviđena je stopa rasta od 3,5%. Ipak, ministar finasija Siniša Mali i premijerka Ana Brnabić uveravaju da bi BDP mogao da premaši magičnih 4%.
Prošle godine opravdanje za neispunjena očekivanja bila je suša, koja je umanjila poljoprivrednu proizvodnju, Pitali smo ekonomistu Sašu Đogovića, da li su ovogodišnja optimistična predviđanja realna i dobili smo jasan odgovor – jesu.
„Prošle godine podbacili su poljoprivredna proizvodnja i energetski sektor, pa je zbog toga rast bio manji od planiranog. Ove godine situacija je drugačija, očekujem da će rast biti na nivou oko 4% „, kazao je Đogović za BIZLife.
Povod za optimizam daju mu podaci o rekordnoj proizvodnji kukuruza, suncokreta i pšenice. Rast građevinske industrije i rešavanje pitanja borskog basena, iz koga je, kako kaže, „krvario budžet“, takođe mogu da doprinesu.
„Rast BDP-a treba da donese bolje uslove života za građane i rast plata u javnom sektoru“, smatra ekonomista.
Sa druge strane, treba nastaviti i restrukturiranje javnih preduzeća, poput EPS-a i Srbijagasa, kako se više ne bi „ispumpavale“ pare iz budžeta.
„Ova preduzeća treba osloboditi parazitiranja nestručnog kadra“, smatra ekonomista.
Što se privrede tiče, Đogović poručuje da država sredstva od rasta BDP-a treba da uloži u konkurentnost srpske ekonomije, a to će najbolje uraditi ulaganjem u obrazovanje, zdravstvo i infrastrukturu.
„Pravljenje naučno-tehnološki parkova, ulaganje u pamet“, jedan je od načina da država pomogne privredi, takođe, od koristi bi bila i efikasnija loklna samouprava.
Da bi se privreda razvijala, potrebna je i bolja infrastruktura, to bi smanjilo troškove, olakšalo transport i celokupno poslovanje, dodaje ekonomista.
„Treba iskoristiti turističke i prirodne kapacitete, ali ne tako da ih upropastimo“, jasan je Đogović.
Ipak, upozorava da sam po sebi rast BDP-a ne znači mnogo ukoliko se ne promovišu i ne cene prave vrednosti. Pre svega, treba se izboriti sa destruktivnim šundom rijalitija.
Ta borba ne treba da bude samo deklarativna i na rečima, treba da bude i poreska, čak ga i oporezovati, zaključio je naš sagovornik.
Izvor: BIZLife
Foto: youtube
Piše: B.M.
Dr Miggyy
DA LI JE TO BAŠ TAKO? Kao parametar za praćenje ekonomske snage jedne zemlje služi BDP. BDP u Belgiji u 2017. godini bio je 47.000 $/stanovniku i porast je 1,7%, u Luksemburgu, koji ima 600.000 stanovnika, imao BDP u 2017. 110.000 $/stanovniku i porast je 3,4%. Srbija imala je porast BDP za 1,9% i iznosi 6.234,40 $/stanovniku. Po relativnom pokazatelju Srbija po porastu BDP u drugom kvartalu 2018. godini od 4,8% deli drugo mesto iza Poljske. Ako se uporedi, da bi stigli Belgiju po BDP nama treba porast od 7,54 puta ili 754%. BDP u Srbiji, a sa porastom od 4,8% u apsolutnom iznosu je 6.534 $/stanovniku (broj stanovnika 7.020.858). Po procentualnom porastu BDP, Srbija je u vrhu Evrope, a po apsolutnoj vrednosti, ono što stvarno je na raspolaganju, je na dnu Evrope, a prosečna neto plata u junu 2018. godine je 49 226 дин, 417 евра i prosečna penzija 24.980 dinara, 211 evra, i samo smo ispred Albanije i Makedonije. O povećanju penzije, kao papagaji, političari se utrkuju već devet meseci, a o otimačini penzije i vraćanje otetog ni reči. Niko nije zabranio da se narod zamajava nelogičnostima.