Pčelarstvo kao nasleđe i strast: Danijela je 100 godina dugu tradiciju podigla na viši nivo i stvorila KREM MED

Danijela Munitlaković, apiterapeut i vlasnica brenda „Plodovi Srbije,“ sa velikom ljubavlju vodi posao koji se bavi proizvodnjom i prodajom pčelinjih proizvoda. Iako je po struci ekonomista, napustila je karijeru u velikim sistemima da bi se potpuno posvetila pčelama i apiterapiji.

Kao četvrta generacija pčelara sa planine Jelice, zajedno sa porodicom, stvara visokokvalitetne proizvode, među kojima se posebno izdvajaju krem medovi i imuno med za decu. Njihovi proizvodi nastaju iz strasti prema kombinovanju vrhunskog meda sa pažljivo odabranim sastojcima, pružajući zdravu alternativu industrijskim slatkišima. „Plodovi Srbije“ su prepoznati i među lekarima, što je dodatno potvrđeno uspešnim primerima korišćenja njihovih proizvoda u terapiji.

„Rođena sam među pčelama, a zvanično sam u pčelarstvu od pre nekih 6-7 godina kada sam odlučila da napravim iskorak i uključim se u posao koji je mama, onako više iz hobija radila. Pradeda Nikola je počeo da se bavi pčelarstvom pre više od 100 godina, prenoseći ljubav prema pčelama naslednicima“, započinje svoju priču Danijela.

Ona i njena porodica su proizvodnju meda podigli na viši nivo onda kad su odlučili da od „običnog“ livadskog meda naprave Krem med za koji su inspiraciju pronašli u Sloveniji.

„Jedan od izazova je bio da dobijemo finu, nežnu, baršunastu strukturu, bez krupnih kristala, karakterističnih za neke vrste meda. Trebalo je dobiti med koji će biti gušći od meda, da se ne razliva, a opet dovoljno maziv na hleb i peciva, i to samo upotrebom jednog sastojka – meda“, objašnjava naša sagovornica.

Prema njenim rečima, spajanjem meda i najkvalitetnijeg voća napravili su fantastičnu ponudu Кrem medova, mešajući ih čisto mehaničkim putem, do kremaste strukture, zadržavajući sva kvalitetna svojstva meda i voća.

„Naš med možete koristiti kao namaz za palačinke, hleb, peciva, kao dodatak u kafu, čaj, limunadu, frape, kao preliv preko sireva i zamenu za šećer u svim vrstama kolača. Potom smo uvidevši dečiju ljubav prema medu sa malinom izbacili na tržište Imuno med za decu, koji u sebi sadrži: polen,divlju borovnicu, divlju kupinu, malinu, limun, šipurak…“, kaže Danijela.

Sa medom svi vole da rade, sa pčelama retki

Ova vredna preduzetnic kaže da je pored pčelarstva, apiterapija takođe sfera njenog interesovanja, oduševljenja i ljubav od malena, još kada je sa dedom lečila sinuse i paradentozu koristeći propolis, koji su žvakali, kao i ostale pčelinje proizvode, koje su oduvek koristili za isceljenje. Uspela je da završi i zvanično dobije licencu sertifikovanog apiterapeuta za isceljenje pčelinjim proizvodima i proširi znanja.

„Apiterapija je holistička naučna disciplina, koja se bavi korišćenjem pčelinjih proizvoda u preventivne i terapijske svrhe. Apiterapija je pristupačna za zdravlje ljudi, finansiski dostupna, a na duže staze znatno ‘lekovitija’ od tradicionalne medicine i trebalo bi je popularizovati što više kako bi postala efikasan način zdravstvene zaštite“, tvrdi Danijela.

Danijela kaže da je njen posao ispunjen ljubavlju, što se vidi i po rezultatima koje postiže, ali i po interesovanjima koja su sve šira. Tvrdi da „kada radite ono što volite, imate utisak da nikada ne radite“.

„Nimalo ne pada teško rad oko pčela, pakovanje, slanje, edukacije… Svaki dan je različit, u zavisnosti od toga da li se radi u kancelariji, proizvodnji, drže predavanja… U ovom trenutku, ako je planiran rad u pčelinjaku, radni dan kreće oko 5 sati ujutru i završava se do 10 sati, zbog velikih vrućina. Najobimniji posao je kada se vadi med iz košnica i kada se radi vrcanje. Onda je angažovana uža i šira familija. Zanimljivo je da sa medom svi vole da rade, ali sa pčelama samo retki“, opisuje naša sagovornica svoj radni dan.

Danijela napominje i da ne jure sve pčelinje paše, te da imaju u ponudi samo bagremov i livadski med: „Pčelarimo sa tzv. građevnjacima, što retko ko koristi, jer zahteva posvećenost i veliku obavezu, ali zato ne moramo da koristimo sredstva protiv varoe, koja štete i pčelama, a i proizvodima. Deo pčela selimo na suncokret, ali samo iz razloga da bi pčele imale za zimsku hranu, odnosno da ih ne bismo prihranjivali“.

Gde je pčelarstvo u Srbiji?

Iako dosta znamo o pčelinjim proizvodima, Danijela smatra da je neophodno i uraditi njihovu standardizaciju, komunicirajući rezultate naučnih i alternativnih primena. Neophodno je uključiti u razmenu informacija čitav niz, od pčelara, apiterapeuta, istraživača, lekara, nutricioniste i konzumenata pčelinjih proizvoda. U suprotnom, samo ćemo odvojeno nagađati o delovanju pčelinjih proizvoda na ljudski organizam.

Danijela Munitlaković, Plodovi Srbije

„Ako me pitate koji bih savet dala početnicima u pčelarstvu (mada i sebe i dalje smatram početnikom), to je, kao i u svakom poslu, budite svoji, dajte proizvodu svoj pečat, ne gledajte i ne plašite se konkurencije, pored obaveznog kvaliteta i odgovor tržišta neće izostati. Svakako i obavezno, konstantno usavršavanje, iskren mentor ( mada su retki)“, ističe Danijela.

Za kraj Danijela je imala savet i za one koji se ne bave pčelarstvom, ali mogu pomoći ovim vrednicama, koje su jako bitne kod oprašivanja i od kojih zavise i prinosi hrane u velikoj meri, pa i život na ovoj planeti.

Plodovi Srbije

„Sadite medonosne biljke na balkonima i terasama. Кupujte med i pčelinje proizvode od ljudi koji imaju košnice sa pčelama, i koji konstantno uče da bi imali potrebna znanja o pčelinjim proizvodima. Podižite svest o značaju pčela i podržavajte pčelare u razgovorima sa decom i mladima. Кoristite samo pesticide koji ne štete pčelama i prskajte samo kada nema vetra ili kasno uveče“, zaključuje ova preduzetnica.

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.

Izvor: BIZLife/Mladen Stanković

Foto: Privatna arhiva