Pančićev vrh: “Ski bife” od armiranog betona

Ako pokušate da uberete jedan list u Botaničkoj bašti u Beogradu, makar i objasnili da je za đački herbarijum, zaposleni u “Jevremovcu” će vas ljubazno zamoliti da to ne činite. Ali, ako bespravno gradite u nacionalnom parku, imaćete manje problema. U kakvoj su vezi beogradska Botanička bašta i Kopaonik? Povezuje ih – Josif Pančić. Poslednja želja osnivača prve Botaničke baste u Beogradu, koja je bila na Dorćolu, a koja je uništena u poplavama – novu lokaciju za Botaničku baštu naučnik nije dočekao – bila je da bude sahranjen na Kopaoniku, koji je često posećivao i mnogo istraživao. Sada planinu, na drugi način, “istražuju” domaći (sve više s Kosova i Metohije) i strani (iz arapskog sveta) investitori, više ili manje poznati široj javnosti, iza kojih se, sva je prilika, kriju neka druga imena.

Ne uništava se Kopaonik od juče. Divlja gradnja počela je još pre dve decenije, niklo je nekoliko “malih Kaluđerica” koje sada ugrožavaju i biljni i životinjski svet na planini (nije rešeno pitanje otpadnih voda, centralne deponije i svega onoga što podrazumeva život u urbanoj sredini). Poslednji u nizu bespravnih objekata gradi se, ni manje ni više, nego na Pančićevom vrhu. Trebalo je da prođu nedelje da gradnja odmakne, i još nekoliko nedelja da fotografije, kako se navodi, budućeg “ski-bifea” na krovu Kopaonika kruže društvenim mrežama, da bi Ministarstvo građevinarstva reagovalo – i to na zahtev Balkanske istraživačke mreže (BIRN-a). Objekat je ne samo u suprotnosti s uslovima Republičkog zavoda za zaštitu prirode, već i višestruko prelazi odobrene dimenzije. I nije jedini.  Deklarišući se kao borac protiv nelegalne gradnje, država mesecima upozorava da će biti srušeni nelegalni objekti izgrađeni posle donošenja Zakona o ozakonjenju, ali ne i oni objekti čiji su investitori prekoračili građevinsku dozvolu. Zato se i 40-ogodišnja investitorka iz Smedereva “zanela” u broju kvadrata i drvo pomešala s armiranim betonom, verovatno neodlučna da li da “ski-bife” pretvori u restoran ili manji hotel.

Uz glavno pitanje ko dozvoljava i pod kojim uslovima gradnju u Nacionalnom parku, postavlja se i pitanje ko je investitorki omogućio da određenu dokumentaciju dobije u rekordnom roku!? “Skijališta Srbije”, “Zavod za zaštitu prirode Srbije”, Opština Brus… bez konkretnog odgovora. Malo je verovatno da je Smederevka skromnog CV-ija pravi investitor, ali je odavno poznat scenario: preko noći osnovana firma, nepostojeći brojevi telefona, nepoznata adresa… Posle insistiranja BIRN-a, Ministarstvo građevine naredilo je rušenje objekta u roku od sedam dana, ali rešenje verovatno skoro neće biti uručeno, jer se investitorka ne može naći na datoj adresi. Da je o tome informišu, ostaju joj malobrojni mediji koji se bave tom temom. Ostalima, nada da se niko neće setiti Pančićevog mauzoleja.

Izvor: BIZLife

Foto: BIRN