Zašto smo ZABORAVNI? Stručnjak za pamćenje otrkio kako da zapamtite skoro sve

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Pamćenje

    Zašto smo ZABORAVNI? Stručnjak za pamćenje otrkio kako da zapamtite skoro sve

    Stručnjak za pamćenje dr Geri Smol nudi naučno podržane strategije za izoštravanje pamćenja. Voleo si jednu seriju na Netfliksu, ali se ne sećaš kako su se zvali glumci? Ako ste imali ovakve trenutke u zrelim godinama, niste usamljeni slučaj.

    “Skoro svi se bore sa nekim oblikom gubitka pamćenja pre nego što dođu u srednju životnu dob“, kazao je Geri Smol sa katedre za psihijatriju u Medicinskom centru Univerziteta Hakensak i autor knjige “Memory Bible: Innovative Strategy for Keeping Your Brain Young”.

    U nacionalnoj anketi “Gallup” u kojoj je učestvovalo 18.552 odraslih osobe u SAD od 18 i više godina, istraživači su otkrili da se oko 14 odsto najmlađe grupe (18-39 godina) žalilo na svoje pamćenje.

    Čini se da se problem pogoršava zahvaljujući povećanom vremenu ispred ekrana i lošim životnim izborima. Uprkos tome možete da se borite protiv zaborava.

    U nedavnoj epizodi podkasta “Write About Now”, dr Smol je izneo neke tehnike za izgradnju pamćenja koje će da učine vaš mozak srećnim, piše Entrepreneur.

    Pamćenje, mozak

    Pamćenje, mozak (Unsplash)

    Zašto nam je slabije pamćenje?

    Da bismo shvatili zašto zaboravljamo stvari, pomaže nam da razumemo kako ih se uopšte sećamo.

    “Pamćenje ima dve glavne komponente: učenje i prisećanje. Morate da unesete tu informaciju u svoj mozak i morate da budete u stanju da je preuzmete”, objasnio je dr. Smol.

    Ali svako ko je provodio vremena pored pametnog telefona, računara ili na društvenim mrežama, zna koliko oni mogu biti ometajući.

    “Ako ne fokusirate svoju pažnju, nikada nećete dobiti tu informaciju u mozgu. Stalno smo bombardovani sa sve više podataka koji dolaze. To često dovodi do preopterećenja informacijama koje verovatno smanjuje procenat stimulusa koji ulaze u naše kratkoročne i dugoročne memorije“, rekao je stručnjak.

    Mozak, pamćenje

    Mozak, pamćenje (Pixabay)

    Pamćenje se smanjuje zbog depresije

    Nezdrav način života je još jedan važan faktor gubitka pamćenja. Prejedanje i nedovoljno spavanje može da dovede do problema poput dijabetesa, gojaznosti i srčanih oboljenja. Takva ponašanja takođe mogu da utiču na zdravlje našeg mozga, kaže dr Smol.

    “Oni uzrokuju da vaš mozak prerano stari”, istakao je on.

    Naše mentalno zdravlje takođe pati. Mnogi su depersivni zbog pandemije, sagorevanja na poslu, cena gasa i celokupnog života u 21. veku.

    “Kada imamo osećaj depresije i produžene anksioznosti ili stresa, postajemo rasejani, a naše sposobnosti pamćenja se smanjuju“, objasnio je dr Smol.

    Depresija, pamćenje

    Depresija, pamćenje (Pixabay)

    Kako poboljšati svoje pamćenje?

    Postoje efikasni načini da se pamćenje vrati u prvobitno stanje.

    Dr Smol predlaže veštinu pamćenja koju su on i njegove bivše kolege sa UCLA razvili pod nazivom “Pogledaj, snimi i poveži se“.

    Pretpostavka je da ako možete da učinite nešto smislenim, to će postati nezaboravno. Kako to funkcioniše?

    Prvo usporite, primetite i fokusirajte se na ono što želite da zapamtite

    Uzmite sve detalje kao što su novo lice, razgovor ili uputstva do nove lokacije.

    Snimak: Napravite mentalni snimak onoga što želite da zapamtite. Mozak ima prirodnu sposobnost da vizuelno pamti stvari, pa iskoristite to. Recimo, na primer, da nekoga srećete prvi put i želite da ga se setite. Mentalni snimak može da bude frizura ili osmeh osobe.

    Povežite te mentalne snimke da biste zapamtili počevši od prve slike, koja je povezana sa drugom, itd. Ako sretnete nekoga po imenu Hari i primetite da ima dosta kose. Povezujete Harija sa tim.

    Ljudi, pamćenje

    Ljudi, pamćenje (Pixabay)

    Vežbajte

    Studije pokazuju da vežbanje povećava funkciju pamćenja. Istraživanje sa Univerziteta Ilinois otkrilo je da kada vežbate, vaše telo proizvodi neurotrofni moždani faktor (BDNF), koji dr Smol opisuje kao “đubrivo za vaše moždane ćelije“.

    Ne morate ni da usvojite rigorozan režim. Čak i brza 20-minutna šetnja dnevno smanjuje rizik od Alchajmerove bolesti, napomenuo je dr Smol.

    Spavajte više

    Nesanica je neprijatelj sećanja. Kada ne spavamo dovoljno, gasimo svoju sposobnost da se koncentrišemo i zapamtimo stvari. Dr Smol preporučuje sedam do osam sati sna svake noći. Takođe ne savetuje previše kofeina, zbog kog postajemo razdražljivi i rasejani.

    Spavanje

    Spavanje (Pixabay)

    Jedite više hrane sa antioksidansima

    Gojaznost može da izazove kognitivno oštećenje u kasnom životu, kazao je dr Smol. On preporučuje izbegavanje prerađene hrane, poput rafinisanih šećera, koji su loši za mozak.

    Oksidacija takođe uzrokuje habanje moždanih ćelija, pa pokušajte da jedete hranu bogatu antioksidansima, kao što su riba, orasi, maslinovo ulje i avokado.

    Trenirajte mozak

    Baš kao što vežbamo svoje mišiće, takođe moramo da unakrsno treniramo svoj mozak. Zamislite to kao 24-časovni fitnes za hipokampus.

    Prema dr Smolu, “informacije u našem mozgu prolaze kroz milijarde produžetaka moždanih ćelija, sličnih granama drveta. Bez upotrebe, naši produžeci mogu da se smanje ili da atrofiraju. Ali kada ih vežbamo, njihove veze ostaju aktivne dok prenose nove informacije”.

    Mentalno stimulativne aktivnosti mogu da uključuju igranje reči i ukrštenih reči, slušanje muzike, pisanje dnevnika i rešavanje mozgalica.

    U svojoj knjizi, dr Smol predlaže neke alate za izgradnju pamćenja, uključujući ovu vežbu: uzmite komad papira i olovku i pokušajte da napišete svoje ime svojom nedominantnom rukom (tj. levom rukom ako ste dešnjak). Sada uzmite drugu olovku i pokušajte da napišete svoje ime koristeći obe ruke istovremeno. Sada pokušajte sa svojim prezimenom.

    Izvor: BIZLife

    Foto: Unsplash, Pixabay

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    developed by Premium Factory. | Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE