Ovo je sport za koji se najčešće odlučuju pametni ljudi
Svaka vrsta fizičke aktivnosti dobra je za telo, organizam i aktiviranje mentalnih procesa. Ipak, jedna vrsta rekreacije naročito je dobra i smatra se da su ljudi koji je praktikuju pametniji.
Reč je o trčanju. Iako se na prvi pogled nimalo ne čini da je za nešto prirodno poput trčanja potrebna velika pamet, nauka kaže drugačije.
Trčanje je prvenstveno veoma dobro jer vam daje vremena za razmišljanje, bez ometanje, ostajete sami sa sobom i svojim mislima. Ljudi vole da trče, oblikuju svoje telo i troše kalorije, ali nauka govori da ova navika takođe može trenirati vaš mozak i u velikoj meri ga unapređivati, objavio je Big think.
Nedavno objavljena studija otkrila je da se ispostavilo da ljubitelji trčanja imaju neverovatno visoku količinu jakih konekcija različitih delova mozga koji su u vezi sa natprosečnim razmišljanjima, logikom, multitaskingom i koncentracijom. Takođe, pokazali su manju konekciju ili ’antikorelaciju’ u oblastima mozga koje su zadužene za sanjarenja i neusredsređene misli.
Studija o kojoj je reč bavila se snimanjem mozga ljudi koji skoro svakoga dana trče i onih koji su rekli da u protekloj godini nisu trenirali. Zaključeno je da pokret, naročito pri velikim brzinama aktivira ne samo motoriku nego i angažuje izvršne funkcije, prostorno navigaciju i memorijske sposobnosti. Kada trčite u slobodnom prostoru vi ste konstantno u 3D slagalici čiji su delovi neprekidno aktivni. U toj igri učestvuju vaši mišići i druge aktivnosti vašeg organizma, podloga po kojoj trčite i vremenski uslovi se menjaju, a mogu se pojaviti neočekivane prepreke, radnje i tako dalje.
Njujork Tajms je nedavno objavio brojne prednosti trčanja predstavljene jednim istraživanjem. Tada je istaknuto da trčanje zahteva složene navigacione veštine, sposobnost planiranja i praćenja, kao i reakcija na životnu sredinu, žongliranje sećanjima na prethodna trčanja i sadašnje uslove, uz uporedne motorne aktivnosti samog trčanja koje je veoma kompleksno.
Ono što je poznato iz ranijih studija jeste da su studenti koji se bave trčanjem u slobodno vreme bolji učenici i da imaju najviše rezultate kada su u pitanju testovi brzine ili testovi funkcionalnosti. Oni koji su praktikovali trčanje će u straosti retko oboljevati od mentalnih oboljenja i njihova kognitivna funkcija dugo će biti očuvana.
Dakle, ukoliko ste odlučili da se zavučete pod jorgan i nađete hiljadu izgovora da ne odete na trčanje, razmislite još jednom.
[preporucene_vesti ids=“85873, 249204, 250192″]
Izvor: BIZLife
Foto: pixabay
Piše: D.G.
