Opasnost u svetu sve veća i sve skuplja
Svet nastavlja da troši basnoslovne sume novca na „stvaranju i održavanju“ nasilja, a premalo na izgradnju mira, upozoravaju autori 10. godišnjeg Globalnog indeksa mira (Global Peace Index – GPI).
Ekonomski uticaj na globalnu ekonomiju u 2015. godini akumulirao je 13,3 odsto svetskog bruto društvenog proizvoda, odnosno 13,6 triliona dolara ili 1.876 američkih novčanica po stanovniku planete zemlje.
Drugim rečima, ova suma je otprilike 11 puta veća od vrednosti ukupnih direktnih stranih investicija u svetu prošle godine.
Troškovi „za i protiv“ nasilja, foto: GPI/printskrin
Po svemu sudeći, situacija se neće mnogo promeniti ni u ovoj godini. Šta više, svi pokazatelji govore da će se pogoršati. Prema GPI, mir je ugroženiji usled sve većeg jaza između bezbednih zemalja i država koje su u opasnosti od konflikata.
U svetu raste i broj konflikata, a broj žrtava iz sukoba je na najvećem nivou u poslednjih 25 godina. Svet postaje sve opasnije mesto, a samo za 10 zemalja se može reći da su potpuno slobodne od sukoba, tvrde autori GPI.
Pogoršanje sukoba na Bliskom istoku, nedostatak rešenja izbegličke krize i porast ubistava u terorističkim napadima doprinelo je da svet postane manje mirno mesto ove godine nego što je to bio slučaj 2015.
Za samo mali broj zemalja se može reći da zaista žive bez konflikata, bilo unutrašnjih ili spoljnih. Prema podacima Instituta za ekonomiju i mir, samo Bocvana, Čile, Kostarika, Japan, Mauricijus, Panama, Katar, Švajcarska, Urugvaj i Vijetnam su bezkonfliktne države.
Prema rečima Stiva Kilelea, jednog od autora ovog istraživanja, ako bi se izuzeo Bliski istok, „svet bi izgledao mnogo miroljubivije“. On je dodao da ti podaci samo ukazuju kakav uticaj ovaj region ima na ostatak sveta.
Island najmirniji, Sirija „najnemirnija“
Indeks pokazuje da je 81 zemlja postala mirnija u proteklih godinu dana, dok se situacija pogoršala u 79 država. Primetan je trend gde se mirnije države dodatno poboljšavaju, a one u kojima je mir već narušen, sve više tonu.
Ključni razlog za to je naša nesposobnost da rešimo probleme. Sukobi u Avganistanu i Iraku traju već više od jednu deceniju, da bi se proširili na Siriju 2011, a potom i na Libiju i Jemen, naveo je Kilelea.
Indeks pokazuje i da se politička nestabilnost pogoršala u 39 zemalja u poslednjih godinu dana.
Island je ponovo proglašen za najmirniju zemlju na svetu, za njim slede Danska, Austrija, Novi Zeland i Portugalija. Sirija je ponovo proglašena za najmanje miroljubivu državu.
Na pitanje šta ostatak sveta može da nauči od Islanda, na šta je Kilelea rekao da nije samo u pitanju Island, već čitav niz zemalja koje praktikuju tzv. pozitivni mir.
Institut za ekonomiju i mir je definisao pozitivan mir dajući zemljama ocene za niz faktora kao što su prihvatanje prava drugih, nizak nivo korupcije, slobodan protok informacija i dobro funkcionisanje vlade.
Evropa je opet identifikovana kao najmirniji kontinent u svetu, ali ni ona nije imuna na rat. Britanija, Francuska, Belgija i druge zemlje uzele su učešće u sukobima na Bliskom istoku, pa se sada suočavaju sa pretnjom terorizma.
Izvor: Blic, BIZLife
