Ono smo što jedemo: Hrana kao najjači saveznik protiv bolesti
Hrana je naš svakodnevni saputnik, ali joj retko pridajemo pažnju koju zapravo zaslužuje. Tek kada nam se telo zaustavi, počinjemo da posmatramo hranu drugačijim očima – ne samo kao izvor energije već i kao nešto što može da nas leči ili, u gorem slučaju, da nas razboli.
U vremenu brzine, prečica i industrijskih mirisa, izgubili smo vezu s onim što jedemo, ali i sa sobom. Dugo je važilo nepisano pravilo – kad zdravlje zakaže, okrećemo se pravilnoj ishrani, a zapravo bi trebalo da bude obrnuto. Hrana ne mora biti lek u klasičnom smislu, ali ima potencijal da postane naš najbolji saveznik u prevenciji. U toj svakodnevnoj nedoumici izbora – šta staviti u korpu, kako pripremiti obrok, kada pojesti i koliko – zapravo donosimo odluke o sopstvenom zdravlju. O tome koliko je tanjir važna tačka u lancu zdravlja i gde se susreću medicina i priroda – za BIZLife govore nutricionistkinja Belinda Šumanović i travar Rifat Drešević. Iako dolaze iz različitih pristupa, saglasni su u jednoj stvari – ono što jedemo svakog dana ima posledice mnogo veće nego što želimo da priznamo.
Belinda Šumanović, nutricionistkinja – Foto: Privatna arhiva
Zdrava hrana kao prevencija
„Zdrava ishrana jeste jedan od najvažnijih oblika prevencije brojnih bolesti. Hrana, sama po sebi, nije lek, ali nesporno je da poseduje lekovita svojstva – njome možemo pozitivno uticati na prevenciju, pa i na podršku lečenju mnogih zdravstvenih stanja. Ako organizmu ne obezbedimo dovoljan unos nutritivno bogatih namirnica, dolazi do raznih poremećaja i bolesti, jer ishrana direktno utiče na naš fizički i psihički razvoj, efikasnost, raspoloženje i opšte zdravlje”, objašnjava nutricionistkinja Belinda Šumanović.
Kako kaže, upravo zbog zapostavljanja ishrane u svakodnevnom životu, mnogi se tek u trenutku kada se suoče sa bolešću sete da obrate pažnju na to šta jedu. Naučna istraživanja godinama potvrđuju da su ishrana i način života među glavnim faktorima rizika za pojavu najrasprostranjenijih nezaraznih bolesti – uključujući kardiovaskularna oboljenja, gojaznost, dijabetes i karcinome, navodi Šumanovićeva.
Ona poseban akcenat stavlja na štetnost industrijski obrađene hrane, koja često sadrži aditive, pesticide, veštačke boje i zaslađivače.
„Eliminacijom takvih namirnica i pažljivim izborom hrane moguće je unaprediti zdravlje i smanjiti rizik od hroničnih bolesti. Ključno je čitati sastav proizvoda i birati nutritivno vrednije opcije”, kaže Šumanovićeva.
Govoreći o dijetama i detoks trendovima, ona objašnjava da dijeta ne znači gladovanje, već pravilnu i balansiranu ishranu koja obuhvata sve makro i mikro nutrijente.
„Svaki plan mora biti individualno osmišljen, u skladu sa zdravljem, navikama i potrebama pojedinca, dok grupni režimi ishrane često mogu doneti više štete nego koristi. Brza hrana, iako dostupna i privlačna, treba da bude izuzetak, a ne svakodnevna praksa – posebno jer sadrži trans-masti i rafinisane šećere, koji dugoročno narušavaju zdravlje”, objašnjava ona za BIZLife.
Kao primer zdravog dnevnog plana ishrane, nutricionistkinja navodi jutarnji detoks napitak (npr. limun u vodi ili biljni čaj), zatim obilan doručak, poput omleta s povrćem i integralnim hlebom, užinu u vidu voća i orašastih plodova, lagan ručak sa grilovanim mesom i povrćem, te večeru u formi povrtne čorbe ili obrok salate. Pored pravilne ishrane, prema njoj, podjednako su važni i redovna fizička aktivnost, dobra hidratacija i kvalitetan san – jer zdrav način života zahteva celovit pristup.
Priroda kao izvor zdravlja
Dok se sve češće pitamo da li ishrana može biti lek, travar Rifat Drešević, iz Crne Gore, poručuje – ne samo da može već to i mora biti, pod uslovom da znamo šta unosimo u organizam. Kao predstavnik višegeneracijske linije travara, veruje da je upravo zdrava, domaća hrana osnova dobrog zdravlja i prevencije bolesti.
„Zdrava ishrana jeste lek – ali samo ako znamo šta jedemo”, kaže Drešević, koji je poznat javnosti po biljnim preparatima koje izrađuje po tradicionalnim recepturama starim više od tri veka. Kaže da sve počinje od uzgoja – bez pesticida i veštačkih dodataka: „Voće i povrće danas se masovno prskaju otrovima, te ih ja strogo izbegavam. Ako ostane nešto iz bašte, jedemo – ali znamo da je zdravo.” On smatra da je važno da se ljudi vrate domaćoj hrani. „Preporučujem svima da biraju domaće – mleko, sir, meso, voće, povrće. Ko može sebi da priušti – domaća hrana je pravi lek”, kaže on za BIZLife. Na pitanje zašto o zdravoj ishrani razmišljamo tek kad nam je zdravlje već narušeno, odgovara: „Zato što ne znamo da cenimo zdravlje dok ga imamo. Biramo ono što je najbrže i najlakše. A prava ishrana mora biti raznovrsna i osmišljena.”
Rifat dolazi iz porodice u kojoj se alternativna medicina prenosi s generacije na generaciju. „Otac me je učio 21 godinu. Lečili smo ljude biljem. Bilje je uvek pomagalo. Sad je sve brže, instant, ali priroda i dalje ima odgovore”, naglašava on. Rifat zaključuje da zdravlje ne počinje u apoteci, već u bašti i na tanjiru, i dodaje da „ko jede pametno – leči se svakog dana, a da to i ne primeti”.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: BIZLife/Nemanja Kuč
Foto: Freepik
