Od „Kola sreće“ do vrha Formule 1: Kako je Zak Braun postao jedan od najmoćnijih ljudi u motosportu?
Zak Braun nije odrastao s očekivanjem da će postati jedna od najmoćnijih figura u Formuli 1. Ne dolazi iz trkačke porodice, niti ima fakultetsku diplomu. Automobilizam čak nije bio ni njegova „prva ljubav“ – to je bio bejzbol. U jednom trenutku karijere spavao je na dušeku na naduvavanje na podu trpezarije sestrine prijateljice u Engleskoj, zarađujući 75 funti dnevno.
Braun, rođen u Los Anđelesu, u Kaliforniji, sebe smatra Britancem zbog dužine vremena provedenog u Ujedinjenom Kraljevstvu, započeo je svoj trkački put zahvaljujući pobedi u epizodi „Nedelje tinejdžera“ jedne od najdugovečnijih emisija na američkoj televiziji i savetu Maria Andretija.
Danas je Braun izvršni direktor McLaren Racinga – i jedan od njegovih timova vodi u šampionatu konstruktora Formule 1 prvi put od 2014. godine.
„Nisam potekao iz trkačke porodice. Nisam potekao iz privilegovane porodice. Nismo bili siromašni, ali po trkačkim standardima, jesmo bili siromašni“, rekao je Braun za The Athletic. „Mislim da sam imao sreće da dođem tu gde sam zahvaljujući velikoj pomoći, puno sreće, ali i puno rada. I mislim da ono što sam postigao može biti ostvareno i kod drugih ako ulože vreme, trud i imaju strast.“
„Kolo sreće“ počelo je kao dnevna emisija na NBC-ju 1975. godine, koju je kreirao Merv Grifin, autor i kviza „Opasnost!“. Čak Vuleri i Suzan Staford su bili prvi voditelji, pre nego što su im se početkom osamdesetih pridružili Pat Sejak i Vana Vajt.
Zak Braun, Zak Brown (AP Photo/Darko Bandić)
Sada već večernja emisija podseća na igru vešanja. Takmičari okreću šareni krug sa mogućim nagradama, poput različitih novčanih iznosa, i opasnim poljima, poput „Izgubi red“ i „Bankrot“. Potom pokušavaju da pogode, slovo po slovo, tačan odgovor na tabli sa slovima.
Ova ikonična američka emisija bila je mesto gde je Braun započeo svoju karijeru u motosportu.
Svoju prvu trku Formule 1 prisustvovao je sa porodicom 1981. godine i bio je očaran automobilima, zvukom i brzinom. Iako se „zaljubio u trkanje“, nije imao nikakve veze sa svetom Formule 1. „Delovalo je neostvarivo“, rekao je, „i nisam znao ni kako da uđem u taj svet, dok je bejzbol bio prilično lak – svi ga igraju.“
Njegov otac je nastavio da ga vodi na lokalne trke sa bratom, ali bejzbol je i dalje bio njegova glavna preokupacija sve do srednje škole, kada je sport postao ozbiljniji. Nije mogao da nastavi da igra jer nije redovno pohađao školu. „Ne možete ostati u timu ako nemate dobre ocene“, rekao je.
U tom periodu, Braun je konačno imao poveznicu sa trkanjem: porodica prijatelja bila je uključena u motosport. Ali taj svet i dalje je delovao nedostižno. I dalje je bio zaljubljen u američki nacionalni sport.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Godine 1984, veliki kviz je stigao u grad. Deca su mogla da se prijave i intervjuišu kako bi se takmičila u „Nedelji tinejdžera“ i „Kolo sreće“. Braun se seća da se između 50 i 75 učenika iz svake škole prijavilo za „lažnu igru vešanja, mali intervju da vide da li možete da se snađete pred kamerama i slično.“ Od tog broja, broj učenika po školi se smanjivao na 15. Najboljih 15 finalista iz svake škole prošli su dodatna „testiranja i simulacije igara“, nakon čega je usledio period čekanja. „Zvaćemo vas. Ne zovite nas, i možda vas nikad nećemo zvati“, priseća se Braun.
Uplovljavanje u svet automobila
Braun je 1987. godine prisustvovao Velikoj nagradi Long Biča, a porodica jednog njegovog prijatelja poznavala je Andretija, koji je osvojio titulu svetskog šampiona Formule 1 1978. godine. Upoznao je Andretija tog trkačkog vikenda i postavio mu pitanje koje je oblikovalo sledeće poglavlje njegovog života — „Kako da počnem s trkanjem?“
Andreti mu je odgovorio: karting. U programu trke slučajno je bila reklama za školu kartinga. Braun je zatim prodao satove koje je osvojio u emisiji „Kolo sreće“ u zalagaonici u Van Naisu, četvrti u Los Anđelesu, i tim novcem platio školu kartinga. Oduševio se tim sportom.
Braun je počeo da napreduje i pobeđuje u kartingu, takmičeći se gotovo pet godina u Kaliforniji pre nego što je 1991. godine prešao u Evropu, iako to nije bio stalan prelazak. Godine 1984. takmičio se u Britanskoj Formuli 3, Formula Opel-Lotus Beneluks seriji, kao i severnoameričkoj Toyota Atlantic seriji. Sledeće godine debitovao je u Indy Lights šampionatu i osnovao sopstvenu kompaniju, Just Marketing Inc.
„Dok sam se trkao u Evropi od ’91. do ’94., moj glavni sponzor bila je TWA Airlines. Počeo sam da osećam nostalgiju za domom i dobio sam ponudu da se vratim u SAD i tamo nastavim trkanje. Otišao sam u TWA i rekao: ‘Hej, idem nazad. Trkaću se u Americi.’ U tom trenutku, njihovo sponzorstvo postalo je veoma uspešno. Rekli su mi: ‘Šteta što odlaziš. Ali sigurno poznaješ sve ljude u pit lejnu. Možeš li da plasiraš naše sponzorstvo kod nekog drugog?’“
Braun je pristao i uzeo proviziju nakon plasiranja sponzorstva. Shvatio je: „Ne samo da treba da jurim sponzorstva za sebe, već je zapravo mnogo lakše prodati sponzorstva za neke poznatije ljude.“ Braun je proveo godine gradeći mrežu i odnose i pitao svoje kontakte da li su zainteresovani da prošire svoja sponzorstva na različite motosport serije, poput IndyCara, NASCAR-a i Formule 1.
Zak Braun, Zak Brown (AP Photo/Darko Bandić)
„Zato što su mi verovali i imao sam kredibilitet, jer sam znao šta radim s trkačke strane, ljudi su počeli da govore: ‘Zapravo, ne želimo da sponzorišemo tebe, Zake, jer nisi dovoljno poznat. Ali ako možeš da nas povežeš s Džefom Gordonom ili Najdželom Menselom, bili bismo zainteresovani.’ Tako je posao počeo.“
Njegov posao rastao je zajedno s njegovom reputacijom da uspešno sklapa sponzorske ugovore. Ali trebao mu je pomoćnik. Braun je zaposlio svog prvog zaposlenog i osmislio ime kompanije — Just Marketing Inc. Braun je rekao da nije želeo da njegovo ime bude deo kompanije i da je želeo „malo misterije,“ pa je odlučio da ne uključuje motosport u naziv. Do danas, i dalje naziv kompanije smatra „pomalo ludim.“
Poslovni uspesi
Braun nije mogao da nastavi s punim radnim vremenom kao trkački vozač, iako povremeno još uvek seda za volan. Godine 2009. osnovao je United Autosports zajedno s trkačem Ričardom Dinom. Međutim, Braun je nastavio da briljira u poslovnom svetu, usavršavajući svoje veštine i znanje o komercijalnom i poslovnom aspektu motosporta. Njegova kompanija JMI (Just Marketing Inc.) postala je jedna od najvećih agencija za marketing u motosportu na svetu kada je 2008. prodao većinski deo. Sedamdeset procenata kompanije preuzeli su Spire Capital i Credit Suisse.
Godine 2013. Chime Communications je kupio JMI i postavio Brauna za generalnog direktora grupe na tri godine, što je, prema njegovim rečima, bilo „otprilike dve godine i 11 meseci duže nego što je želeo.“ Uloga je obuhvatala različite sportove, ali Braun najviše voli bejzbol, hokej i trkanje.
„Uključivao sam se u sportove za koje nemam nikakvu strast, a oduvek sam bio motivisan,“ rekao je Braun. „Moj radni etos je uvek bio vođen zabavom i strašću. Tako da, kada sam se uključio u sportove koji ne ispunjavaju te kriterijume, osećao sam se kao da imam običan posao.“
Krajem 2016. imao je izbor — da radi za Formulu 1 ili za Meklaren. Na kraju se odlučio za papaja porodicu, pridruživši se 2017. godine kao izvršni direktor u vreme kada je Meklaren bio u sredini poretka (šesto mesto 2016). Ne samo da je pomogao transformaciji brenda F1 tima, već je kompaniju doveo na globalni nivo, uključujući najnovije poglavlje u Svetskom šampionatu izdržljivosti ove godine.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
„Oduvek mi je Meklaren bio omiljeni trkački tim, i želeo sam da budem ne samo u komercijalnom delu poslovanja, koji volim, već i u takmičarskom delu,“ rekao je Braun. „To je nešto što mi je Meklaren mogao ponuditi, a Formula 1 kao upravno telo nije.“
Karakteristike koje danas vidimo kod Brauna prisutne su u svakom poglavlju njegovog života. Strast je bila srž njegovog radnog etosa, i ne ustručava se da pokaže uzbuđenje — isto ono uzbuđenje koje je imao sa 13 godina dok je stajao na sceni „Kola sreće.“
Ali ko bi rekao da je priča o istaknutom lideru Formule 1 počela zahvaljujući šarenom točku, igri nalik „Vešalima“ i satovima koje je prodao u zalagaonici?
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: BIZLife/Mladen Stanković
Foto: AP Photo/Darko Bandić
