• Šta vam konkretno znači priznanje Mark Awards „CMO of the Year – Multi Country” i koji su još rezultati iz poslednjih godina na koje ste posebno ponosni?

Mark Awards predstavlja potvrdu profesionalnog uspeha, a velika je čast i privilegija kada dobijete priznanje od kolega iz struke. Dodala bih da ovo priznanje nije samo odraz rezultata ostvarenih u prethodnoj godini, već svojevrsna potvrda celokupne dosadašnje karijere. Da nije bilo prethodnog iskustva da oboji poslednju godinu, ne bismo danas pričali o priznanju, zar ne? Iako je svaki dan dinamičan na tržištu skin care proizvoda, ponosna sam na rezultate koje moj tim ostvaruje i način na koji pomeramo granice oglašavanja u industriji lepote.

Privatna arhiva

• Možete li da izdvojite tri skin-care kampanje iz 2025. godine koje, po vašem sudu, ostavljaju trag?

Biću slobodna da prvo spomenem kampanju za tržište Balkana za Garnier flaster za bubuljice – Pimple Patch, gde smo pokazali da jedan proizvod može napraviti isti buzz među generacijom Z kao što to urade, na primer, snack&beverage brendovi. Kroz poruku kampanje „Hvata te panika? Zalepi!” – uspeli smo da zainteresujemo publiku pre nego što se proizvod pojavio u drogerijama. Vredne pomena su, takođe, globalne kampanje za brend CeraVe sa glumcem Majklom Serom, kao i generalno slučaj kozmetike Rhode, koji je više od kampanje, ali svakako jedan netradicionalni marketing koji je ostavio i te kakav trag u ovoj godini, oslanjajući se na trendove i senzorni marketing.

• Kako operativno izgleda vođenje skin-care portfolija kroz devet tržišta Adria–Balkan haba? Šta uvek ostaje univerzalno, a šta mora da se lokalizuje?

Kompleksnost vođenja biznisa na više tržišta nešto je što ne možete da optimizujete, ali možete da prioritizujete. Istina je da nećemo svakom tržištu pristupiti isto, niti sa istim fokusom, pa ni sa istim budžetom, ali je zato važno da se u skladu sa tim postave i KPI-jevi koji će da reflektuju odnos investicije i željene ambicije. U multimarket internacionalnom sistemu težimo sinhronizaciji aktivnosti, ali realnost je često drugačija – u današnje vreme kod potrošača ne prolazi univerzalno, već personalizovano ili lokalno. Zato se trudimo da napravimo najoptimalniji balans između univerzalnog i lokalnog.

• Radili ste i u snack i u beauty industriji. Gde se te dve kategorije neočekivano dodiruju, a gde traže potpuno različite pristupe?

Moram da priznam da sam vrlo srećna što sam imala priliku da „promešam” industrije – to je jedno neprocenjivo iskustvo koje vam na najbolji način proširi vidike. Kategorije skin carea i snacka različite su u pogledu konzumacije proizvoda (skin care je sporiji i manje je impulsivan), dok je potrošač taj koji je isti i ima sve veća očekivanja od proizvođača. Potrošač skin care proizvoda daje prednost personalizovanoj ponudi – proizvodima koji nude rešenje za konkretan problem (kao što potrošači snack proizvoda traže personalizovanu ponudu za određenu priliku – gledanje fudbala, proslave, užinu itd.). Zajedničko za obe kategorije jeste to da generacije Z i milenijalci, kao potrošači sa najvećom kupovnom moći, više nisu pasivni – oni su informisani, edukovani i selektivni u izboru brendova. Kao što snack industriju karakterišu vezane kupovine (npr. uz grickalice se kupuje piće), isto tako skin care industrija ima vezane kupovine kroz rutine koje su sve prisutnije (pored proizvoda za osnovnu hidrataciju, potrošači koriste serume, proizvode sa SPF faktorom itd.).

• Mnogi lideri danas govore o balansu kao ključnoj veštini, ali retko o odricanjima koja on u praksi podrazumeva. Kako vi kontrolišete balans između intenzivnih poslovnih obaveza i privatnog života?

Smatram da „work-life balans” ne postoji, jer na kraju dana je naš izbor čega ćemo se odreći. Za mene, taj balans o kome pričamo u praksi je odricanje – ako ostanemo duže na poslu zbog važnog projekta koji će nam pomoći u karijeri, odričemo se vremena sa porodicom, prijateljima. Sa druge strane, ako se odlučimo da ipak uzmemo odmor u periodu kada imamo važnu prezentaciju, odričemo se vidljivosti na poslu, ali prioritizujemo privatan život. Ukratko, na nama je izbor čemu ćemo dati prioritet, jer je to sastavni deo života. Važno je podvući da ne možemo sve da izbalansiramo, što je sasvim u redu, to je prihvatljivo i ne treba da se osećamo loše. Uvek treba da se podsetimo šta smo sve uspeli i stigli, a ne šta je ostalo nedovršeno.

• Možete li da nam, makar delimično, otkrijete sledeći potez vašeg tima?

Imam privilegiju da radim sa kreativnim timom, a naš prvi sledeći kreativni projekat upravo će biti na brendu Garnier. U pitanju je lokalna kampanja za tri tržišta (Srbija, Hrvatska i Bugarska) sa vrlo uticajnim ličnostima. U Srbiji imamo jednu fantastičnu ekskluzivu – mama i ćerka zajedno učestvuju u kampanji, koja će početi 1. novembra. Nadam se da će naši potrošači biti zadovoljni.

• Imate li neki savet za mlade ljude u svetu marketinga? Koju to veštinu, tip projekta i jedan jasan cilj treba da postave u narednih šest meseci kako bi rezultat bio vidljiv već sledeće godine?

Posao mi je da radim i sa seniorima i sa mladim ljudima, a često imam priliku da budem menadžer/mentor kolegama koji započinju svoj prvi posao. Svima bih poručila da svoje početke oboje inicijativom i proaktivnošću, da budu okretni, snalažljivi i komunikativni – to je vrlo važno za prve korake u poslovnom svetu. Sve ostalo se nauči, ali je preduslov da inicijativa krene od njih.