Obuci grafiku: Svetlana i Nikola radove mladih umetnika prenose na majice
Svetlanu Radivojević i Nikolu Velickog povezala je ljubav prema umetnosti i rešili su da dela koja inače viđamo na zidovimagalerija približe ljudima i da radove mladih umetnika stave na – majice. Tako je nstao brend „Obuci grafiku“.
Publiku u galerijama čini mali broj ljudi. To su uglavnom stalni posetioci izložbi, sami umetnici i kolekcionari.
„Naš utisak je da se publika ne širi i da umetnost, kroz galerije, ateljee i poneku emisiju posvećenu kulturi, komunicira uglavnom sa jednim te istim ljudima. Umetnost je društveno i dobro i blago i nema razloga da ne bude dostupna široj publici. Zato smo se odlučili za medijum dostupan svima, široke upotrebe, za različite generacije i polove: za majicu. Želeli smo da taj medijum ima i upotrebnu vrednost, ali i ličnu notu, zbog povezanosti i ličnog doživljaja korisnika sa predmetom“, objašnjava za BIZLife Svetlana Radivojević.
Majica je zgodna i kao platno za delo, a u njihovom slučaju vrši i funkciju galerijskog zida na kome je izložena grafika.
„Ipak, jedan od najvažnijih repera je bio da naša majica bude dostupna, jer je cilj da prikažemo da je umetnost, posebno grafika kao umetnički izraz, dostupna i da se tim putem umetnost učini vidljivijom, prisutnom svuda sa nama, da pokažemo da je pristupačna daleko većem broju ljudi nego što je to redovna galerijska publika. Umetnost nije luksuz. Kako sve to nije lako komunicirati, odlučili smo da ako šira publika neće, ili ne može kod nas, mi ćemo kod nje. Umetnost ovim izlazi iz tradicionalnih prostora i ulazi u svakodnevni život“, objašnjava naša sagovornica.
Zašto baš grafika?
„Prvo, grafika je dostupan umetnički izraz: nije kao ulje na platnu, ili skulptura. Između ostalog i zato što se grafika radi u tiražu. To znači da postoji više otisaka, nije samo jedan „primerak“, što nije slučaj sa pomenutom skulpturom, ili uljem na platnu. Drugo, upravo zato što kod grafike postoji tiraž, zato i naše majice možemo raditi u određenom tiražu, u prevodu, da ih ima više, a ne samo jedan primerak. Da prevodimo ulje na platnu u veći broj majica, to bi onda bile kopije. Kako je grafika prevođenje crteža grafičkim procesom u grafiku, tako mi grafiku prevodimo na majicu. Važno nam je da pratimo autentičnost umetničkog izraza“, pojašnjava ona.
Oni ne biraju umetnike sa kojima sarađuju, biraju grafiku. Samo delo je merodavno, pa će u novoj kolekciji imati najbolji rad sa prošlogodišnje završne studentske izložbe Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, izabran od strane studenata, „Welcome to Chubura“, sjajne mlade umetnice Une Arsenijević.
„Kada izaberemo grafiku, onda stupamo u kontakt sa umetnikom. Isto tako, na jednoj od ranijih studentskih izložbi izabrali smo rad „Pad fortune“, umetnice, tada studentkinje, Maje Vranić. Kada smo se sastali sa Majom da dogovorimo ceo proces, videli smo još njenih radova i odabrali još dva za tu kolekciju. Tako se u jednoj prolećnoj kolekciji našlo tri rada jedne umetnice. Maja je u međuvremenu završila i osnovne i master studije i imala nekoliko samostalnih, veoma uspešnih izložbi“, priča Svetlana.
Pored mladih umetnika, kojih je trenutno 15 u projektu, učestvuju i profesori Fakulteta likovnih umetnosti, što je velika podrška i njima, ali i mladim umetnicima da budu deo inicijative „Obuci grafiku“. Naći se u istom timu sa prof. Vladimirom Veljaševićem, jednim od najznačajnijih grafičara trenutno na ovim prostorima, ili isto tako i sa doc. Vladimirom Milanovićem, velika je stvar za mlade umetnike, posebno studente.
„Sa Vladom smo uradili prvu kolekciju majica „Etno Avangarda“ za Etnografski muzej u Beogradu. To je značajno za mlade umetnike, a za nas je to postavljenje standarda koji obavezuje. Svaki naredni izabrani rad mora da prati visoki umetnički standard.
Ovaj projekat je, između ostalog, i poruka mladim umetnicima da se mogu pronaći različiti kanali komunikacije sa publikom, da njihovo delo ne mora nužno biti predstavljeno samo u galerijama, na izložbama.
„Važan aspekt je i pravni okvir, to jest otkup, što nas čini različitim od drugih. Mi otkupljujemo pravo na korišćenje dela. Imamo ugovor sa svakim umetnikom/umetnicom o ustupanju autorskih prava. Iako je taj otkup skroman, želimo da svojim primerom pokažemo da nije dovoljno tapšanje po ramenu tokom otvaranja izložbe i divljenja tipa „Odlična ti je izložba!“, već da rad treba da se materijalizuje. To je jedini način da umetnici žive od svog rada“, jasna je naša sagovornica.
View this post on Instagram
A kupci?
Kupcima je drago da kupovinom majice podržavaju mlade umetnike i da nošenjem te majice promovišu njih i njihov rad. Tada to više nije obična majica, ona postaje stav. To ljude čini ponosnim i daje im razlog da se dobro osećaju.
„Kako smo još uvek na početku, i proizvod i proces još uvek prilagođavamo da bude ekonomski održiv. Niko se od nas dvoje do sada nije bavio ovakvom vrstom posla, tako da i uprkos prvobitnom biznis planu, prilagođavamo se u hodu, nailazeći na razne nedoumice, prepreke i izazove. Sve u svemu, mi u ovom projektu uživamo, srećni smo kada god predstavimo nove majice, a najsnažniji vetar u leđa je sreća mladih umetnika kada ih pozovemo i kažemo da želimo da njihov rad uvrstimo u kolekciju majica „Obuci grafiku“. A tek kada vide svoj rad na majici“, priča Svetlana uzbuđeno.
Najveći izazov ostaje činjenica da živimo u relativno siromašnom društvu. Kulturne potrebe, a tu spada i umetnost, jesu treća kategorija ljudskih prava. Prvo su politička prava, zatim socijalna, tek onda kulturna.
„To znači da primarno prve dve kategorije treba da bude zadovoljene, da bi pojedinac mogao da uživa kulturna prava. U osiromašenim društvima je to veoma teško, ali mi i dalje ne odustajemo od toga da je umetnost opšte društveno dobro“, zaključuje ona.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER
Izvor: BIZLife/Gorica Mitrović
Foto: Obuci grafiku
