Kada govorimo o aktivnostima iz ESG oblasti (Environmental, Social and Governance), na koji način ih vaša kompanija planira i usklađuje sa svojim opštim ciljevima?

‒ Kao društveno odgovorna kompanija koja je, pre svega, usmerena na pružanje usluga, intenzivno radimo na formiranju internog tima za ESG inicijative koji bi se aktivno bavio kreiranjem i implementacijom interne ESG strategije. Kao i većina kompanija, do sada smo najviše bili usmereni na socijalni aspekt i odnos prema zajednici, već godinama podržavamo Unicef, SOS Dečija sela, pomagali smo studentske projekte, u fokusu su nam bili mladi, uspešni sportisti i deca.

I naši zaposleni – i kao deo firme, ali i individualno – aktivni su u svojim sredinama i često dolaze sa različitim idejama i inicijativama kako da, kao Novaston, ali i kroz klijente, pružimo dodatni doprinos zajednici. Organizovali smo i jedinstveni AVA kutak i karavan za klijenta AVA šoping park, u okviru kojeg naši sugrađani mogu besplatno da učestvuju u različitim edukativnim, sportskim i kreativnim radionicama, gde se promovišu vrednosti na koje smo zaboravili, a to su timski duh, zdrav život, pomoć drugome.

Veoma nam je važna reciklaža, kao i zaštita životne sredine, pa u sklopu tog stuba naše strategije društveno odgovornog poslovanja organizujemo različite radionice i projekte, zajedno sa svim klijentima sa kojima radimo. Naš Novaston Project Management (NPM), kao deo platforme, bio je angažovan na uspešnoj BREEAM sertifikaciji Stop šop parkova u Srbiji i Hrvatskoj, koja je jedna od najvažnijih metoda za postavljanje standarda zelene gradnje. Takođe, ceo tim je bio uključen u projekat rekonstrukcije hale Novkabel, u Novom Sadu, u koju se uselila jedna od najvećih svetskih firmi – Schneider Electric. Ta zgrada sa bruto 17.000 metara kvadratnih izgrađena je po svim principima zelene gradnje – ne samo da je energetski efikasna i ugljenično neutralna već je i visokotehnološki opremljena po parametrima koji se odnose na osvetljenost, kvalitet vazduha, komfor zaposlenih itd. Naš ceo tim ima kapacitete i stručnost u operativnom upravljanju, projektovanju, kao i promovisanju takvih objekata.

Kako su nove ESG inicijative koje ste pokrenuli uticale na kompaniju i zainteresovane strane?

‒ Godinama smo usmereni na različite društveno odgovorne aktivnosti. Nedavno smo objavili i „Vodič za razvoj nekretnina: primer poslovni prostor”, na kome smo radili zajedno sa renomiranom advokatskom kancelarijom Gecić Law. U okviru vodiča, celo poglavlje je posvećeno upravo ESG principima, njihovom značaju i njihovoj primeni kada je u pitanju sektor poslovnog prostora. Vodič je moguće besplatno preuzeti sa našeg sajta i sa sajta advokatske kancelarije, dostupan je na srpskom i engleskom jeziku. Ovim smo želeli da, kao društveno odgovorna kompanija, pružimo doprinos boljem razumevanju ESG pojma i principa i olakšamo investitorima ceo proces kada se odluče da investiraju u poslovni prostor.

Kako vidite da će se uloga ESG-a razvijati u vašoj kompaniji i širem poslovnom okruženju u godinama koje dolaze?

‒ ESG principi više nisu stvar „trenda” i izbora, već je njihova implementacija u svim sferama poslovanja ključni faktor i gotovo neophodnost za sve kompanije, a uskoro će biti nužnost za sve one koji žele da posluju sa drugim kompanijama kada je u pitanju tržište Evropske unije. Sve banke, posebno evropske, upravo i vide implementiranje ovih principa kao imperativ, što se pokazuje i podsticajima koje dobijaju od EU. Ove godine većina banaka će praviti skrining – šta je u njihovim portfolijima „zeleno”, koji projekti odgovaraju ESG standardima, koji zadovoljavaju uslove dobijanja energetskog pasoša, koji ispunjavaju standarde za LEED i BREEAM sertifikate i za koje kategorije.

One kompanije čiji projekti nisu usklađeni sa ESG standardima imaće drugačiju procenu rizika, teže će moći da se zaduže, dobiju razvojni kredit ili razvojnu investiciju – generalno, imaće lošije finansijske uslove. Daleko bolje će prolaziti zeleni projekti, koji svojim ostvarivanjem doprinose poboljšanju društvene i životne zajednice. Trebalo bi da do 2025. godine najmanje 20 posto portfolija banaka budu upravo takvi projekti. Evropska centralna banka je već izašla sa određenim smernicama, ali one se odnose najpre za zaštitu životne sredine, što je, opet, uža oblast u odnosu na ESG. Takođe, na nivou EU postoji „taksonomija” – u pitanju je spisak delatnosti koje su prepoznate kao povoljne za zaštitu životne sredine i održivi razvoj. Sve te stvari ECB prepoznaje kao rizike i ona predviđa obavezu svih banaka da svoje politike usklade sa tim (uključujući i kreditiranje), za šta je rok 2024. godina.

Kada govorimo konkretno o platformi kompanije Novaston, kao što sam pomenula, počeli smo da radimo na strategiji uvođenja ESG principa u poslovanje. Mi smo specifična kompanija, pre svega se bavimo pružanjem usluga, tako da smo u tom pogledu već uveliko u toku sa svim, te u skladu sa situacijom, savetujemo naše klijente, međunarodne i domaće investitore kako da primenjuju ESG principe, pre svega, u pogledu gradnje objekata ili primene ovih principa u okviru postojećih objekata.

Kako izgleda saradnja s investitorima, kupcima i zaposlenima u ESG oblastima i kako njihove povratne informacije utiču na vašu ESG strategiju?

‒ Još uvek je to nova tema za većinu. Kao što sam pomenula, dosta je izjednačavaju sa održivim razvojem, zelenom gradnjom, a sam pojam ESG je dosta širi i u sebi obuhvata i socijalni aspekt, aspekt društvene odgovornosti (uključujući odnos ka zajednici, ali i odnos ka zaposlenima), kao i aspekt korporativnog upravljanja. Naša uloga kao kompanije koja pruža usluge jeste i da edukujemo naše klijente, kao i zaposlene, da pokrećemo inicijative i da ukazujemo na važnost primene svih ovih principa u poslovanju kako bi ono bilo održivo i skalabilno.

Problem je u tome što je domaćim investitorima najbitniji trošak koji imaju, a isplativost projekta posmatraju kroz kratak i srednji rok. Tako dolazimo u situaciju da ih najviše zanima kako da izađu sa većim profitom što pre, često zanemarujući činjenicu da bi dugoročno više profitirali. Naše iskustvo je da strane kompanije drugačije razmišljaju. Kao primer mogu da navedem upravo rekonstrukcije poslovnog prostora za Schneider Electric, koji zna šta hoće i koji je od samog početka imao strogo definisana pravila primene svih ključnih principa zelene gradnje kako bi se ispunili najviši ekološki i energetski zahtevi.

Prema vašem mišljenju, na koji način treba da se postave mediji prema ESG projektima?

‒ Mediji su jedan od ključnih faktora kada je reč o ESG principima i njihovoj implementaciji. Vrlo je važno da oni adekvatno i pravovremeno izveštavaju o značaju ESG principa, koristima koje kompanije imaju ili dobijaju njihovom implementacijom, jer na taj način mogu uticati na svest onih koji su na rukovodećim pozicijama, na investitore, ali i na sve ostale koji su važni u procesu poslovanja jedne kompanije. Mogu čak vršiti i blagi pritisak kroz svoje kanale, budući da su kompanije, kada je neka tema nedovoljno poznata javnosti ili nije zakonski adekvatno uređena, sklone da takve teme zaobilaze.

Mi se u našoj zemlji i dalje susrećemo sa nerazumevanjem pojma ESG; često se ovaj skup principa izjednačava za zelenom gradnjom, emisijom ugljen-dioksida, a zapravo je reč o mnogo širim merama i principima. Još uvek nemamo konkretan zakon koji se bavi pitanjima ESG-a, osim tradicionalne regulative u sferi ekološkog, radnog, krivičnog prava, što nije dovoljno, jer ESG podrazumeva mnogo širu priču. Ipak, postoji volja da se i ova oblast uredi, pa ćemo videti u kom će se sve pravcu priča kretati, kakvi će podsticaji biti za kompanije koje u svoje poslovne strategije implementiraju ESG principe. Ono što je sigurno jeste da će ovi novi standardi naterati i domaće investitore da se edukuju i da ih prihvate. To je neminovno, a kada imate zakon, medije i marketing, kao i pritisak od EU, sve ide mnogo brže.

ESG kolegijum: Aleksandra Kožul, Novaston (VIDEO)

O ESG principima i CSR praksama sa predstavnicima kompanije Novaston razgovarali smo i u okviru našeg kolegijuma. Pred kamerom BIZLife-a, u prijatnom ambijentu Urban Office Coworking prostora u Knez Mihailovoj bila je Aleksandra Kožul, direktorka korporativnih komunikacija.

Pogledajte video: