Istraživanje: Evo za koliko bi prosečan Amerikanac PRODAO demokratiju

„Svako ima cenu“, kaže cinična izreka. Drugim rečima, uvek postoji količina novca koja bi nekoga ubedila da uradi nešto što inače ne bi, na primer, da se odrekne vrednog poseda, izda prijatelja ili da se ponaša nemoralno.

Istraživači sa Univerziteta Prinston i Univerziteta u Barseloni nedavno su istražili da li se ova izjava odnosi na demokratiju. Postoji li cena po kojoj bi se građani zemlje sa slobodnim izborima odrekli svog osnovnog prava da biraju svoje predstavnike? Nalazi naučnika, objavljeni 20. novembra u Zborniku Nacionalne akademije nauka, sugerišu da takva cena zaista postoji – ali uverljivo je da je prilično visoka.

Vrednost demokratije

Autori Alicia Adsera, Andreu Arenas i Carles Boik anketirali su ukupno 6.000 ljudi – po 2.000 iz SAD, Francuske i Brazila. Oni su ovim nacionalno reprezentativnim grupama predstavili brojne parove hipotetičkih društava i zamolili učesnike da odaberu i ocene koje društvo preferiraju. U svakom paru je bio izbor društva bez slobodnih izbora. Društva su takođe varirala prema drugim pokazateljima kao što su lični mesečni prihodi ispitanika, kolektivno bogatstvo, nejednakost prihoda i prisustvo javnog zdravstvenog osiguranja.

Istraživače je posebno zanimala interakcija između individualnih prihoda i prisustva ili odsustva demokratskih izbora, prenosi BigThing.

„Pošto nasumično dodeljujemo individualne prihode, možemo kvantifikovati monetarnu vrednost demokratije, odnosno cenu koju građani traže da preferiraju društvo bez slobodnih izbora“, objasnili su oni.

Kada su autori zbrojili podatke, otkrili su da ispitanici pridaju veoma visoku vrednost demokratiji, daleko više od bilo kojeg drugog društvenog kvaliteta. Učesnici iz Francuske i SAD, čije su zemlje bile domaćini slobodnih i poštenih izbora više od dve stotine godina, zahtevali su povišice od 236 odsto i 219 odsto, respektivno, da bi izabrali da žive u nedemokratskom društvu umesto u demokratskom. Učesnicima iz Brazila, čija se zemlja vratila demokratiji tek 1988. godine, trebalo je povećanje plata od 168 odsto da bi se odrekli prava glasa — nešto manje, ali i dalje značajno.

Da bismo američki rezultat stavili u kontekst, prosečan mesečni prihod u SAD je otprilike 6.000 dolara (ili 72.000 dolara godišnje). Dakle, prosečan Amerikanac bi morao da zarađuje 19.165 dolara mesečno (230.000 dolara godišnje) da bi izabrao da živi u autoritarnom društvu, a ne u demokratskom.

Da li je demokratija u nevolji?

Rezultati se suprotstavljaju preovlađujućem medijskom i društvenom narativu da je demokratija ugrožena, kažu istraživači. Anketa NPR/Ipsos sprovedena krajem 2021. godine pokazala je da 64 odsto Amerikanaca veruje da je američka demokratija „u krizi i riziku da propadne“.

„Čini se da velika većina naših ispitanika ne želi da živi u društvu u kojem lideri ne poštuju osnovna načela demokratije“, napisali su autori. „Ovo bi, zauzvrat, trebalo da oteža političkim nosiocima da krše centralne demokratske norme i institucije dok istovremeno održavaju svoju početnu izbornu koaliciju, barem u demokratijama sa srednjim i visokim prihodima“.

Njihovi nalazi pridružuju se haosu istraživanja o „demokratskom nazadovanju“, koje je privuklo veliku akademsku pažnju u poslednjih pet godina. Anketa od 2.200 Amerikanaca objavljena u septembru 2022. pokazala je da i demokrate i republikanci u velikoj većini veruju u načela demokratije i da im je neprijatno zbog ideje da je potkopaju radi političke dobiti.

Novac, Svako ima cenu, Amerikanci (Freepik)

To ne znači da građani demokratskih nacija ne treba da ostanu na oprezu. U nedavnoj stručnoj panel diskusiji koju je organizovao Univerzitet Jejl, Suzan Stouks, direktorka Čikaškog centra za demokratiju na Univerzitetu u Čikagu, primetila je dva pogubna trenda koja su se desila u SAD u poslednjih osam godina.

„SAD, kao i oko dvadesetak drugih demokratija širom sveta, doživele su pad i horizontalne odgovornosti, što znači sposobnost jednakih grana vlasti da nadgledaju i utiču na postupke izvršne vlasti, i vertikalne odgovornosti, koja podrazumeva sposobnost birača da budu dobro informisani i da koriste izbore za donošenje odluka o tome ko će biti njihovi lideri.”

Ako javnost dozvoli političarima i strankama da produže ovu eroziju, Stokes i drugi stručnjaci su zabrinuti da bi demokratski sistemi mogli biti izdubljeni, ostavljajući mnoge zemlje demokratskim samo u teoriji.

Izvor: BIZLife

Foto: Freepik/Unsplash