Redovi ispred pečenjara i prodavnica kostima: Da li danas slavite Svetog Luku ili Noć veštica?
Pitanje koje ljudi postavljaju na današnji dan je: Sveti Luka ili Noć veštica? S obzirom na to da je u poslednje vreme kod nas sve popularnija Noć veštica zbog maskiranja, postoje dva suprotstavljena tabora u našem društvu. Jedan teži ka obeležavanju pravoslavnog verskog praznika Svetog Luke, dok je drugi zagovornik Noći veštica.
Koliko je Noć veštica ,,zaživela“ kod nas govori činjenica da smo jutros u gradu primetili redove ispred pečenjara i prodavnica kostima. Zbog toga smo se bavili istorijatom oba praznika koji se slave istog dana, 31. oktobra.
Sveti Luka
U pravoslavnoj tradiciji, Sveti Luka se poštuje kao evangelista, tj. kao autor jednog od četiri kanonska Jevanđelja. Njegovo Jevanđelje se često ističe po detaljnim pričama i naglašenom saosećanju prema siromašnima i ugroženima.
Njegovo ime u grčkom jeziku znači ,,nosilac svetlosti“ ili ,,onaj koji svetli“.
Svetac je takođe poznat po tome što se smatra zaštitnikom ikonopisaca i umetnika u pravoslavnoj tradiciji. On je tradicionalno prikazivan kako naslikava ikonu Bogorodice i Hrista. Ikone Svetog Luke često se čuvaju u pravoslavnim crkvama i manastirima.
Sveti Luka se tradicionalno povezuje sa apostolom Pavlom. Prema pravoslavnom predanju, Sveti Luka je pratio apostola Pavla na njegovim putovanjima i smatra se da je bio lekar. Zajedno su radili na širenju hrišćanstva, a Sveti Luka je napisao ,,Dela apostolska“ kako bi zabeležio dela i putovanja apostola Pavla.
Na dan praznika Svetog Luke, u pravoslavnim crkvama se održavaju posebne liturgijske službe i molitve posvećene Svetom Luki. Vernici prisustvuju bogosluženju kako bi se setili njegovog života i doprinosa hrišćanstvu.
Noć veštica
Poreklo Noći veštica datira još od drevnog keltskog festivala Samhain. Kelti, koji su živeli pre 2.000 godina, uglavnom na području današnje Irske, Ujedinjenog Kraljevstva i severne Francuske, proslavili su svoju novu godinu 1. novembra.
Ovaj dan je označio kraj leta i žetve i početak mračne, hladne zime, doba godine koje se često povezivalo sa ljudskom smrću. Kelti su verovali da je u noći uoči nove godine granica između svetova živih i mrtvih postala zamagljena. U noći 31. oktobra slavili su Samhain, kada se verovalo da su se duhovi mrtvih vratili na zemlju.
Osim što su izazivali nevolje i oštećivali useve, Kelti su smatrali da prisustvo duhova sa drugog sveta olakšava Druidima, ili keltskim sveštenicima, da predviđaju budućnost. Za ljude koji su u potpunosti zavisni od promenljivog prirodnog sveta, ova proročanstva su bila važan izvor utehe tokom duge, mračne zime.
U znak sećanja na događaj, Druidi su napravili logorsku vatru, gde su se ljudi okupljali da spale useve i životinje kao žrtvu keltskim božanstvima. Tokom proslave, Kelti su nosili kostime, koje su se obično sastojali od životinjskih glava i kože, i pokušavali su jedni drugima proricati sudbinu.
Kako se hrišćanstvo širilo u keltskim teritorijama, katolička crkva je pokušala da uklopi keltske običaje u hrišćanske praznike. Tako je Dan svih svetih postao deo Noći veštica, koji se slavi 1. novembra, dok se Noć veštica obeležava 31. oktobra.
Tokom 19. veka, irski doseljenici su preneli svoje običaje u Sjedinjene Američke Države, gde su se razvili u ono što danas zovemo Halloween. U SAD i Kanadi, Halloween je postao komercijalizovan praznik tokom kog se održavaju maskenbali, seče se bundeva i skupljaju se slatkiši.
Izvor: BIZLife
Foto: Freepik
