Njena ekselencija – REPUTACIJA
Piše: Bojana Rudović, direktorka marketinga kompanije Bekament
Iako je reputacija uvek bila važna za svaku organizaciju, rekla bih da danas više nego ikada istupa kao kriterijum sa izuzetno jakim uticajem na uspešnost moderne kompanije, posebno ukoliko govorimo o tržištu rada.
Globalna istraživanja koja obrađuju značaj korporativne reputacije i, konkretno, njen efekat na regrutovanje talanata – govore u prilog tome:
- 96 odsto kompanija veruje da brend i reputacija poslodavca mogu pozitivno ili negativno uticati na prihod (CareerArc);
- 92 odsto ljudi bi razmišljalo o promeni posla ukoliko im se ponudi pozicija u kompaniji sa odličnom korporativnom reputacijom (CR magazin);
- 50 odsto kandidata se izjasnilo da ne bi radilo za kompaniju sa lošom reputacijom – čak ni uz povećanje plate (TalentNov);
- 86 odsto HR profesionalaca kaže da zapošljavanje postaje više poput marketinga (iCIMS).
Dolazimo do zaključka da je za uspeh kompanije u privlačenju novozaposlenih neophodno kontinuirano isporučivati dodatnu vrednost i strateški raditi na ekonomiji ugleda. Istinska snaga brenda ne podrazumeva samo njegovu prepoznatljivost i popularnost, već zahteva dubinsku spoznaju vrednosti koje treba utemeljiti, a potom ih afirmisati – i eksterno i interno.
Kako bi se obezbedila konkurentnost i izgradila jaka reputacija na tržištu, uspešne kompanije govore kroz svoja dela, kako na polju zalaganja kompanije za dobrobit društva, tako i kroz usmerenje na ključni resurs, odnosno svoje zaposlene. Ključ uspeha leži u integrisanom pristupu izgradnji i održavanju reputacije, a svakako, u autentičnoj i svrsishodnoj komunikaciji koja uspeva da od stejkholdera izgradi ambasadore brenda.
Posebnu pažnju bi trebalo posvetiti B2E poslovnom modelu, koji u prvi plan postavlja odnos kompanije i zaposlenih. Ovde značaj ima sinergija i razmena ekspertiza marketinškog sektora i sektora za upravljanje ljudskim resursima.
Naime, kako bi kompanija u uslovima velike potražnje kvalitetnih kadrova izgradila percepciju dobrog poslodavca, ona, pre svega, mora biti svesna do čega je zaposlenima stalo, kakvu kulturu treba da neguje, koje vrednosti treba da isporuči, da li iza proizvoda koje plasira vidi ljude, domove, trenutke, život. Ukoliko su interno stvari postavljene na pravi način, odnosno ukoliko se poslodavac može pohvaliti praksom koja podrazumeva brigu o zadovoljstvu zaposlenih i njihovom razvoju, onda i sadržaj koji kreira marketinški sektor i eksterno ga primenjuje zaposleni će zaista istinski i promovisati. Njihovo mišljenje tada ne samo da postaje jedan od najsnažnijih kriterijuma za formiranje utiska o kompaniji kao poslodavcu već i pokreće razmatranje odluke o kupovini njenih proizvoda ili usluga.
One kompanije koje su na vreme prepoznale značaj strateškog pristupa građenju reputacije idu putem koji zahteva posvećenost, trud, vreme i investiranje, ali koji je dugoročan i koji je može sačuvati u kriznim vremenima ili situacijama. Razumevanje i poštovanje korporativne kulture i vrednosti brenda koje kompanija neguje od suštinskog su značaja za uspešno upravljanje reputacijom, ali su, takođe, i deo lične odgovornosti svakog pojedinca. Bitno je voditi računa o ličnim postupcima i brinuti o sopstvenom ugledu u svakodnevnom životu.
Izvor: BIZLife magazin
Foto: Sanda Mokanić
