Njegoš je prvi pesnik koji se u svojoj poeziji spomenuo MAŠINU
Petar II Petrović Njegoš rođen je na današnji dan, 13. novembra 1813. godine u Njegušima, kao Radoje „Rade“ Tomov Petrović. Imao je 17 godina kada je postao vladar Crne Gore, koja je u to vreme bila samo plemenski savez. On je uspeo nešto što je bilo izvan svog vremena, a to je da veoma brzo osavremeni svoju državu, udari temelje moderne države.
Bio je srpski pravoslavni vladika, kao i poglavar Crne Gore. Jedan je od najvećih pesnika i filozofa sa ovih prostora. Njegovo najpoznatije delo jeste poema „Gorski vijenac“, ali tu su i druga važna dela poput „Luča mikrokozma“, „Lažni car Šćepan Mali“… Njegoš je u Crnoj Gori uveo redovne poreze i mnoštvo novih zakona, a oformio je i vojsku.
Bio je pristalica ujedinjenja i oslobođenja srpskog naroda koji je bio u stalnim sukobima s Osmanskim carstvom. Njegove posete Rusiji podsticale su ga da ulaže napore za modernizaciju. Otvorio je dve fabrike baruta i izgradio brojne puteve i bunare, a ustanovio je i medalju Obilića, koja je postala najviše crnogorsko vojno odlikovanje.
Njegoš kao vitez srca
Pričalo se da je bio vitez srca, ali njegov položaj i vreme u kojem je živeo tražilo je da bude „bojovnik“. Mantija ga nije izlečila od slabosti prema ženama, a javna tajna je bila da su mnoge dame uzdisale za crnogorskim vladikom.
Putovanje kroz vreme: Ovako bi čuveni pisci izgledali danas (FOTO)
I kao da je i sam vladika Rade znao za svoju „boljku“ često je o ženama znao i pogrdno da kaže u svojim književnim delima. Samo godinu dana pre smrti, svojoj pesmi “Noć skuplja vijeka”, Njegoš je o ženama rekao sledeće: “Neki su me sovjetovali da oči na ženski pol ne okrećem, a čovjek ne može i sa samrtnoga odra da oči ne baci na krasno stvorenije”.
Njegoš je svojevremeno važio za izuzetno lepog muškarca, a poznato je da mu je za oko zapala i pesnikinja Milica Stojadinović Srpkinja. Upravo je ona bila razlog zbog kog je sam Petar Petrović Njegoš u jednom trenutku pomislio šta bi bilo da nije crkveni poglavar, te je napisao sledeće: „Ja pojeta, ona pojeta, da nijesam vladika, eto kneginje Crnoj Gori“.
A da je neka povredila njegovo pesničko srce najbolje svedoče ovi stihovi:
„Ćud je ženska smiješna rabota. Ne zna žena ko je kakve vjere; stotinu će promijenit vjerah da učini što joj srce žudi.“
Ipak, ženama se nije mogao dupreti jer „Ništa ljepše nit’ je kada, niti od nje stvorit može.“ Vladika Rade preminuo je u 38. godini života, a njegova hrabra majka je zabranila da bilo ko zakuka za njim, jer „nijesam ga za kuknjavu rodila“.
Prvi put u poeziji spomenuo mašinu
Njegoševo pesničko ja uvek traži odgovore, uvek polazi od sopstvene iskre i zagledano je u nju, u sebe, tražeći božanske niti posvuda, jer je pesnik ipak najbliži da shvati i pomiri ambivalentnosti ljudske prirode. Njegove pesme govore neprestano o kontrastu luče i mraka, borbi protiv prolaznosti i ništavila, neprestanoj svesti o smrti naspram božanskog porekla duše i ljudskoj misli kao dokazu besmrtnosti naše iskre.
„U amanet smo dobili riječ i čojstvo. A šta bi bio čovjek bez to dvoje? Neskladna gomila znanja, slična mašini. A, čovjek ne smije biti mašina. Zavapiće za svojim ljudskim ciljem, kad-tad“, stihovi su u kojima je prvi put u poeziji spomenuta mašina.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: BIZLife
Foto: wikimedia
