Ne postoji više digitalno i ’ne digitalno’ poslovanje banaka
Sam pojam digitalne transformacije ili digitalizacije banaka je značajno širi od e/m bankinga i podrazumeva sposobnost banke da odgovori na nove tehnološke izazove koji su nesumnjivo doveli do bitno drugačijeg ponašanja njenih klijenata i do promene njihovih očekivanja, objašnjava Svetozar Šijačić, član Izvršnog odbora i rukovodilac Retail market divizije, Crédit Agricole banke.
Ističe da je danas teško govoriti o trendovima digitalizacije u bankarstvu, jer ne postoji nijedno rešenje koje preovladava i koje će potisnuti ostala.
„Tako je na primer u Africi (Kenija i Tanzanija) umesto e-bankinga dominantno rešenje mobilnog opertera (m-Pesa) koje je, u suštini, SMS plaćanje i zaobilazi sve banke. Kartične asocijacije razvijaju svoja rešenja za plaćanja putem interneta direktno sa kartice na karticu, takođe zaobilazeći bankarski sektor. Neke banke su ušle u partnerstvo sa fintech kompanijama gde banke samo otvaraju račune klijenata, a sve ostale usluge obezbđjuje partnerska kompanija (Number26)…“
U bankarskom sektoru su prisutne tzv. on-line ili direktne banke koje posluju isključivo posredstvom interneta i nude zaista superiornu i sofisticiranu bankarsku uslugu. Ipak, ovaj koncept se u uslovima krize nije pokazao kao izričito superioran u odnosu na klasične ’brick and mortar’ banke, navodi naš sagovornik.
„Možemo sa sigurnošću tvrditi da je trenutno prisutan trend transformacije od ’brick and mortar’ u ’click and mortar’ u kom srpske banke ni malo ne zaostaju. U Srbiji postoji jedna potpuno on-line banka, druge banke imaju savremena rešenja bezgotovinskog poslovanja u filijalama, mogućnost video kontakta sa svojim bankarom, generisanje elektronskih dokumenata, digitalno potpisivanje od kuće, otvaranje računa bez dolaska u banku. Gotovo sve banke na tržištu Srbije nude usluge elektronskog i mobilnog bankarstva putem koga možete da obavite sve transakcije bez dolaska u banku i na nivou na kome to nude banke i bilo gde drugde u svetu.“
Kada možemo očekivati potpunu digitalizaciju bankarskog sektora na našem tržištu i šta nam sve ona donosi?
Ne postoji više digitalno i ’ne digitalno’ poslovanje banaka. Klasični bankarski poslovi će se postepeno menjati i nikada više neće biti isti, ali sam proces digitalizacije se nikada ne može konačno završiti. Ipak, postoji nekoliko bitnih elemenata koje nam ovaj proces donosi: CRM za personalizovane ponude klijentima, automatizacija svih transakcija u filijalama upotrebom savremenih uređaja (ATM, kosk-a…), poslovanje na osnovu elektronskih dokumenata uz digitalno potpisivanje, proširenje usluga e/m banka na depozitne i kreditne proizvode, nova uloga website-a – sa mogućnošću on-line apliciranja za različite proizvode. Dug put je pred svima nama!
Kako ocenjujete našu zakonsku regulativu u oblasti elektronskog poslovanja?
Naša zakonska regulativa je u početnoj fazi. Mora još dosta da se poradi na propisivanju načina za autentifikaciju klijenata koji pristupaju posredstvom direktnih kanala, na definisanju uloge fintech kompanija, kao i drugim pitanjima.
Šta je najveća prepreka za veću digitalizaciju bankarskih usluga u Srbiji? Čega se naši građani najviše plaše?
Najveća prepreka je neuobičajeno značajna uloga gotovine i gotovinskog platnog prometa u zemlji koji se ne može ’digitalizovati’. Postojanje sive ekonomije utiče na to da se udeo gotovine u novčanoj masi kod nas kreće i do 30%, dok je u razvijenim zemljama on između 3% i 8%. Oporavak ekonomije trebalo bi da utiče na smanjenje ovog udela do te mere da gotovina ostane rezervisana samo za ’sitna’ svakodnevna plaćanja.
Druga prepreka je regulativa koja nije i ne može biti presudna jer je podložna promenama i prilagođavanjima.
Značajna prepreka su i navike klijenata. Ne bih rekao da se radi o strahu od nepoznatog. Jednostavno su u pitanju navike ljudi koji nisu spremni da od kuće plaćaju račune nego radije stoje u redovima. Na bankama je ovaj težak zadatak da u narednim godinama promene navike svojih klijenata i više ih okrenu ka inteligentnim mašinama ili on-line uslugama. Za sve veći broj klijenata za koje je život na Internetu postao svakodnevnica – edukacija nije potrebna.
Bezbednost je i dalje osnovno pitanje i prepreka za korisnike kada su u pitanju bankarske online usluge. Koliko smo zaista bezbedni?
I pored dobrih rezultata svih stres testova, možemo reći da sigurnost poslovanja posredstvom interneta nije niti veća niti manja od klasičnog poslovanja, samo su rizici drugačiji. Moramo ih upoznati i naučiti da se zaštitimo na pravi način. Upravo ovo i jeste iskonska uloga banaka da klijentima pruže svaku vrstu sigurnosti i utočište za poverenje koje im klijenti ukazuju.
Inovativni pristup rastućem tržištu
Prisutan je rapidni porast korisnika mobilnih telefona, pa time i m-bankinga, ističe Šijačić. „Naša praksa aktivacije m-bankinga korišćenjem QR koda koji se generiše unutar e-banking naloga je odlično prihvaćena od strane klijenata. Crédit Agricole je svoj novi m-banking, dostupan za android i iOS, koji ima sve ’klasične’ funkcije, obogatila početkom ove godine jednim novim, ergonomskim pristupom, a prave inovacije očekujemo sa novim releas-om u toku naredne godine.“
Putem elektronskog i mobilnog bankarstva klijenti Crédit Agricole banke mogu izvršiti transfer novca, predefinisana plaćanja, menjačke poslove, preglede računa i transakcija, mogu dobiti informacije o radnom vremenu, mreži filijala i bankomata. Na raspolaganju im je i meteo servis – precizna vremenska prognoza na lokalnom nivou, informativni kalkulatori, katalozi proizvoda…
Plan je da se ovim kanalom omogući i on-line apliciranje za depozitne i kreditne proizvode, te obezbeđivanje video podrške i cobrowsing-a u ovom procesu, personalizovane ponude, poboljšanja komunikacije putem poruka sa notifikacijama, najavljuje Šijačić.
Izvor: BIZLife
