Naučnici stvorili roze „goveđi pirinač“: Uzgojili ćelije krave unutar zrna riže

Tim južnokorejskih istraživača stvorio je goveđi pirinač, hibridno zrno uzgojeno u laboratoriji sa mišićnim i masnim ćelijama krave.

Pirinač, koji je obojen u roze boju, mogao bi da ponudi jeftiniji, ekološki održiviji izvor proteina sa mnogo nižim ugljeničnim otiskom od govedine, kažu istraživači.

„Zamislite da dobijemo sve hranljive materije koje su nam potrebne iz proteinskog pirinča uzgajanog u ćelijama. Pirinač već ima visok nivo hranljivih materija, ali dodavanje ćelija iz stoke može ga dodatno povećati“, rekao je autor Sohieon Park u saopštenju za javnost, kada je studija objavljena u časopisu Matter.

Kako to rade

Naučnici prvo premažu pirinač ribljim želatinom kako bi pomogli mesnim ćelijama da se bolje pričvrste. Zatim u zrna pirinča ubacuju matične ćelije kravljeg mišića i masti, koje se ostavljaju da se uzgajaju u petrijevoj posudi.

Životinje imaju mikroskopske „biološke skele“ koje pomažu ćelijama da rastu i da formiraju tkiva i organe, a zrna pirinča imaju poroznu, organizovanu strukturu koja oponaša ovu skelu, kao i molekule koji dalje neguju ove ćelije, navodi se u studiji.

Ćelije mesa tada rastu na površini pirinčanog zrna i unutar samog zrna. Nakon otprilike 9 do 11 dana, dobijate konačni proizvod — koji studija opisuje kao „podseća na suši od mikrobeef i ima drugačiju teksturu, nutritivni profil i ukus od tradicionalnih zrna pirinča“.

Goveđi pirinač je čvršći i krhkiji od tipično lepljive, meke teksture običnog pirinča – i ima više proteina i masti, pokazalo je istraživanje. Naučnici su kuvali pirinač na pari da bi ga analizirali, otkrivši da pirinač sa većim sadržajem mišića više miriše na govedinu i bademe, dok pirinač sa većim sadržajem masti miriše na kremu ili kokosovo ulje.

Španska paelja u problemu: Zabrana pesticida ugrožava čuveni pirinač

Rešenje za krizu sa hranom

„Stvorena je nova vrsta hrane koja može da prevaziđe krizu sa hranom čovečanstva“, navodi se u studiji, dodajući da su nova rešenja ključna u prevazilaženju „rastućih zdravstvenih problema, rizika od zaraznih bolesti, klimatskih promena i oskudice resursa“.

Park je rekao da je tim eksperimentisao sa različitim vrstama prehrambenih proizvoda, ali prethodni modeli nisu bili tako uspešni. Na primer, pokušali su da daju soju ćelijama životinjskog mesa koristeći sličnu metodu, ali ćelijska skela soje je prevelika, što znači da potrošači „ne mogu da osete teksturu nalik mesu“.

Alternative za meso i nove inovacije u hrani su se umnožile u poslednjih nekoliko godina, od opcija zasnovanih na biljkama do mesa uzgojenog u laboratoriji koje sve imaju za cilj smanjenje emisije gasova staklene bašte, posebno onih koje proizvodi stoka.

Stočarski sistemi su odgovorni za 6,2 milijarde metričkih tona ugljen-dioksida koji ulazi u atmosferu svake godine. To je oko 12 odsto svih emisija izazvanih ljudima, pokazuju podaci UN.

Izvor: BIZLife

Foto: Freepik