Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    NAJUMNIJI O „NAJSPOSOBNIJIMA“: Koliko će Jovanovićevih „poluintelektualaca“ sedeti u novoj Vladi Srbije?

    Slobodan Jovanović ((1869-1958.) bio je pravnik, istoričar nacionalne istorije, teoretičar države i prava, sociolog politike, književnik i jedan od naših najumnijih ljudi 20. veka. Bio je na čelu Pravnog fakulteta, Univerziteta i Srpske kraljevske akademije i objavio stotine naučnih radova. Pisao je o Milošu, Milanu i Mihailu Obrenoviću, Apisu, Jovanu Hadžiću, Nikoli Pašiću, Svetozaru Markoviću, Iliji Garašaninu, Makijaveliju, Robespjeru, o državnom uređenju, o ustavnobraniteljima, suverenosti i o mnogim drugim temama.

    Jedna od tih tema je pitanje intelektualaca u Srbiji, a naročito onih koje on naziva „poluintelektualci“. Ovaj tekst Slobodana Jovanovića, naročito je zanimljiv u ovom trenutku, kada svi „željno išćekujemo“ sastav nove Vlade Srbije, jer se autor u tekstu dotiče i teme „ministarskih fotelja“.

    Slobodan Jovanović “O poluintelektualcu”

    “Uzimajući ga u njegovom najpotpunijem i najizrazitijem vidu, poluintelektualac je čovek koji je uredno, pa možda čak i s vrlo dobrim uspehom svršio školu, ali u pogledu kulturnog obrazovanja i moralnog vaspitanja nije stekao skoro ništa. Bilo usled njegove urođene nesposobnosti ili zbog mana školskog sistema, on nije dobio podstreka za duhovno samorazvijanje. On uopšte duhovne vrednosti ne razume i ne ceni. On sve ceni prema tome, koliko šta doprinosi uspehu u životu, a uspeh uzima u “čaršijskom” smislu, dakle, sasvim materijalistički. S ostalim duhovnim vrednostima odbacuje i moralnu disciplinu, ali ne sasvim, jer prekršaji te discipline povlače krivičnu odgovornost. Ipak i u moralnom, kao i u kulturnom pogledu, on je u osnovi ostao primitivac. Neomekšan kulturom, a sa olabavelom moralnom kočnicom, on ima sirove snage napretek. Školska diploma, kao ulaznica u krug inteligencije, dala mu je preterano visoko mišljenje o sebi samom.

    U društvenoj utakmici taj diplomirani primitivac bori se bez skrupula, a s punim uverenjem da traži samo svoje pravo, koje mu je škola priznala. On potiskuje suparnike nemilosrdno kao da nisu živa bića nego materijalne prepone. On je dobar “laktaš”, – izraz jedan koji je prodro u opštu upotrebu jednovremeno s pojavom poluintelektualaca. Pretpostavimo da se u njemu probudila politička ambicija, i da je uspeo postati ministar. Taj položaj mogao je ugrabiti samo kroz silno guranje i strmoglavu jagmu, i zato će smatrati da je to sada nešto “njegovo”. Iz te svoje tekovine ili, bolje reći, plena gledaće da izvuče što više ličnog ćara. Biće “korupcionaš”, ali neće biti sasvim svestan toga fakta: toliko će mu to izgledati prirodno i na svom mestu. Jedan poluintelektualac, kad je čuo da se govori o njegovoj ostavci, rekao je: “Ko je lud, da se odvaja od punog čanka?!” Njemu je izgledalo nepojmljivo da se čovek ne koristi ministarskim položajem, kao što bi bilo nepojmljivo da čovek kraj punog čanka ostane gladan. Politička ambicija jednog poluintelektualca zapravo i nije politička. Ona se sastoji samo u tome, da se čovek kroz politiku obogati, i da na visokim položajima progospoduje. On ne zna ni za kakve više i opštije ciljeve. Tek kad poluintelektualac izbije na vrhunac političkog uspeha, vidi se kako je on moralno zakržljao. Pored poluintelektualca koji je uspeo, ima i poluintelektualac koji nije uspeo. Već pravi intelektualac, nezaposlen ili zapostavljen, gotov je opozicionar. Poluintelektualac u takvom položaju tim je opasniji, što ne zna ni za kakve moralne obzire koji bi njegovo ogorčenje ublažavali. To nije bilo slučajno da su mnogi ozlojeđeni poluintelektualci otišli u komuniste.

    Poluintelektualac je bolesna društvena pojava, koja je obelodanila dve stvari:

    -da je kulturni obrazac potrebna dopuna nacionalnog i političkog obrasca, što se naročito oseća onda kada uticaj ta dva obrasca stane slabiti,

    -da škola koja se ograničava na davanje znanja, bez uporednog vaspitavanja karaktera, nije u stanju sprečiti pojavu takvog društvenog tipa kao što je poluintelektualac.”

     

    Izvor: BIZLife

    What's your reaction?

    Komentari

    • Sopček Đura

      Kada završi školovanje, ogromna većina ljudi misli da je naučila sve što treba i više nikada ne pročita ništa ozbiljno u životu, jer, pobogu, nema više potrebe za bilo kakvom ocenom i priznanjem!? Davno, neko mudar, lepo reče: "ŽIVOT JE NAJVEĆA ŠKOLA" ali su kvazi-intelektualci to shavtili na pogrešan, vrlo sebičan način! Isti podrazumevaju kako treba da nauče, pre svega, da LAŽU i OTIMAJU! Zamišljaju sebe kao velike "patriote" jer se na svakom koraku izjašnjavaju kao "veliki" Srbi i pravoslavci! A pri tom, svakodnevno, smišljaju nebrojene načine kako da prevare sopstvenu državu i "da komšiji crkne krava"...

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    developed by Premium Factory. | Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE