„Najstarija piramida“ možda i nije baš tako stara: Novo otkriće izazvalo kontroverze
Pojedini istraživači objavili su da je Gunung Padang, na Zapadnoj Javi, u Indoneziji, najstarija piramida na svetu. Neki od njih veruju da bi ova struktura mogla biti stara i više od 25.000 godina, što su neki proglasili najvažnijim naučnim otkrićem ove godine. Međutim, mnogi arheolozi veruju da to nije slučaj i da je izgrađena pre „samo“ 6.000 ili 7.000 godina, piše Guardian.
Starost od 25.000 godina bila bi bez presedana – najstariji primer monumentalne arhitekture je Gobekli Tepe u Turskoj, star oko 11.000 godina, dok su sledeći primeri poput Stounhendža i Keopsove piramide sagrađeni više hiljada godina kasnije.
Tvrdnje i osporavanja
Gunung Padang bi mogao biti više nego dvostruko stariji od ovih drevnih megalita, kažu autori u istraživanju objavljenom u Archaeological Prospection.
– Dokazi iz Gunung Padanga sugerišu da su napredne građevinske prakse možda bile prisutne i pre nastanka poljoprivrede – tvrde oni, prenosi Telegraf Nauka.
Ova tvrdnja je dospela na naslovne strane širom sveta, ali je od tada izazvala žestoke reakcije mnogih arheologa, koji kažu da nijedan od dokaza koji je tim predstavio ne opravdava njihove zaključke o Gunung Padangu. Oni tvrde da je tamošnje naselje verovatno izgrađeno pre samo 6.000 do 7.000 godina.
– Podaci koji se iznose u ovom radu ne idu u prilog njegovom konačnom zaključku – da je naselje izuzetno staro. Ipak, to je ono što je dovelo do pojave naslova. Veoma sam iznenađen što je ovaj rad uopšte objavljen – rekao je Flint Dibl, arheolog sa Univerziteta u Kardifu, za Gardijan.
Reagovanje naučnika nateralo je urednike Archaeological Prospection da pokrenu istragu.
– Istraga će se baviti sumnjama u naučni sadržaj naše studije. Aktivno ćemo se baviti ovim sumnjama i davati odgovore na njih – rekao je prof. Deni Hilman Nataviđaja, geolog iz Indonezije i jedan od glavnih autora studije.
Kontroverzu je dodatno pojačalo otkriće da je studiju pre objavljivanja pregledao kontroverzni britanski publicista Grejem Henkok. On je više puta tvrdio, bez ikakvog dokaza, da su sofisticirane, drevne kulture, koje je navodno uništio kosmički incident, donele nauku, tehnologiju, poljoprivredu i monumentalnu arhitekturu primitivnim ljudima koji su živeli posle poslednjeg ledenog doba. U seriji „Drevna apokalipsa“, pseudonaučnoj Netfliksovoj emisiji, on tvrdi da je Gunung Padang verovatno primer njihovog delovanja. Većina naučniika odbacuje njegove veoma smele teze.
Unsplash
Mitovi i mašta
– Henkok se poziva na mitove, maštovite i često netačne interpertacije arheoloških nalazišta – rekao je geolog Mark Defan.
– Teorija da je grupa drevnih mudraca naučila ljude svemu što znaju na brutalan način uprošćava istoriju i otima starim civilizacijama mogućnost da su sami razvijali svoju kulturu i sofisticirane veštine – rekao je Bil Farli, arheolog Državnog univerziteta Južnog Konektikata.
Nataviđaja je branio teoriju svog tima tvrdeći da su ispitivanjem pomoću radara otkrili da ispod glavne zgrade postoji nekoliko ljudskom rukom napravljenih slojeva, sa najstarijim – stvrdnutom lavom – koji pokazuje „znake da je pedantno izvajan“.
Dibl je naglasio da ovo nije nikakav dokaz i da nema jasne naznake da su tu lavu oblikovali ljudi. Kako kaže, a prenosi Gardijan, možda je taj sloj zaista star 20.000 godina, ali ima prirodno poreklo jer u tom sloju nema nikakvog traga ljudskog delovanja.
– Ako uzmeš da ispituješ Vestminstersku palatu i odeš sedam metara pod zemlju i nađeš zemlju staru 40.000 godina, to ne znači da su nju sagradili drevni ljudi pre 40.000 godina. Neverovatno je da je ova studija uopšte objavljena – rekao je Dibl.
– Ove tvrdnje predstavljaju ogroman, zaista ogroman skok od podataka koje su dobili, a koji su u najboljem slučaju intrigantni, do ogromnog zaključka o piramidi zakopanoj ispod zemlje. Rad nije zaslužio da bude objavljen i ne bi me šokiralo da uskoro bude povučen – rekao je Bil Farli.
Izvor: BIZLife/Guardian/Telegraf Nauka
Pingback: "Najstarija piramida" možda i nije baš tako stara: Novo otkriće izazvalo kontroverze - InfoPuls