Najnovija istraživanja: Usamljenost opasna isto koliko i gojaznost
Sve što se tiče inovacija iza sebe ima jednu poruku – duži i bolji život. Živimo duže, mada je i to diskutabilno. Ipak, da li živimo bolje? Ako je odgovor potvrdan, otkud onda narastajuća „epidemija usamljenosti“?
Sociolozi već dugo upozoravaju o opasnosti povećane izolacije koje se dešava jer sve više populacije stari, kao i zbog rastavljenih porodica, i kultura koje promovišu individualnost iznad zajedništva. Nova istraživanja analiziraju mnoge prethodne studije čiji rezultati pokazuju da ljudi koji su usamljeni imaju 50 odsto veće šanse da umru ranije od ljudi koji su društveno povezaniji.
Ranije studije pokazale su da je trećina Amerikanaca usamljena, a da se 18 odsto odraslih Britanaca oseća usamljeno „uvek“ ili „ponekad“. Zanimljivo bi bilo sprovesti istraživanje o usamljenosti u Srbiji. Podaci sigurno ne bi bili ohrabrujući.
Najnovija istraživanja povezala su izolaciju i zdravlje, odnosno konkretnije – preranu smrt.
Džulijan (Julianne) Holt-Lunstad, profesorka psihologije na Brigham Young Univerzitetu u Juti, prezentovala je rezultate početkom avgusta ove godine na sastanku Američke psihološke asocijacije. U više odvojenih istraživanja u kojima je učestvovalo 300.000 ljudi, bolja društvena povezanost smanjuje šanse za preranu smrt za 50 odsto.
U drugoj analizi, pregledani su podaci 3.4 miliona ljudi iz SAD-a, Evrope, Azije i Australije. Rezultati pokazuju da efekti izolacije, usamljenosti i življenja u samoći donose rizik od prerane smrti isti kao i od gojaznosti.
Holt-Lunstad u saopštenju za medije kaže da se na svetskom nivou suočavamo sa „epidemijom usamljenosti“, prenosi Quartz. Takva „epidemija“, iako nije ograničena samo na bogate zemlje, povezana je sa istaknutim karakteristikama bogatih kultura: duži životni vek, smanjena stopa bračnih zajednica, parovi imaju manji broj dece, više je razvoda, i veći broj stanovnika živi sam.
U januaru ove godine, poslanici Velike Britanije osnovali su komisiju koja je trebalo da se pozabavi problemom usamljenosti – inspirisani ubistvom Džoa Koksa, člana parlamenta koji je bio strastven oko cele te stvari. Ova komisija sada radi sa nizom humanitarnih organizacija koje su fokusirane na rizične grupe, uključujući starije osobe, izbeglice, mlade i novopočene roditelje.
Holt-Lunstad sugeriše da je mnogo finansijskih i društvenih veza povezano sa poslom, pa ljude treba pripremiti kada odu u penziju. Pominje se preuređivanje društvenih prostora kako bi se podstaklo okupljanje i druženje. Dakle, problem je ogroman i treba ga rešiti sistemski.
Izvor: BIZLife
Foto: Pixabay
Piše: N.V.
