Najlepša božićna priča ikada: Kada je praznik na trenutak zaustavio Prvi svetski rat
Prvi svetski rat započeo je u leto 1914. godine i već tada je bilo jasno da svet ulazi u do tada neviđeni sukob. Ipak, samo nekoliko meseci kasnije, na sam Božić, dogodilo se nešto što ni tadašnji generali, ni današnji udžbenici nisu mogli da predvide. Umesto pucnjeva, Zapadnim frontom su se prolomile božićne pesme. Tog 25. decembra oružje je utihnulo, makar nakratko, a ljudi sa obe strane rovova odlučili su da budu ljudi.
Bilo je to kratko primirje, neplanirano i nezvanično, ali snažno i iskreno. Dovoljno da zauvek ostane kao podsetnik da i u najbrutalnijim okolnostima postoji prostor za čovečnost.
Ista hladnoća, isti strah, isti umor
Rat je tada bio tek u povoju. Vojnici još nisu jedni u drugima videli bezlične neprijatelje, već mlade ljude u istoj nesreći. Rovovi u severnoj Francuskoj bili su toliko blizu da su se mogli čuti glasovi, kašalj, pa čak i smeh sa druge strane. Umorni, promrzli i neispavani, svi su živeli isto: borba od zore do mraka, skroman obrok, obilazak ničije zemlje u potrazi za ranjenima i mrtvima, pa san, ako bi uopšte došao.
Noći su često bile ispunjene pesmom i zvukom karata koje se mešaju. Nije bilo neobično da se stihovi prenose iz jednog rova u drugi ili da se dobaci šala, tiho, preko linije koja je razdvajala „nas“ i „njih“. Sa dolaskom britanskih jedinica komunikacija je postala još lakša, malo engleskog, malo nemačkog, poneka francuska reč, i mnogo razumevanja bez jezika.
Kako se Božić približavao, razne crkvene i humanitarne organizacije pozivale su na praznično primirje. Zvanične komande su te predloge odbile, ali vojnici na terenu su, izgleda, doneli sopstvenu odluku. Tog dana rat je jednostavno stao.
View this post on Instagram
Dan kada su puške ostale u rovovima
Nemci i Britanci prvi su izašli iz rovova, noseći čestitke, cigarete i hranu umesto pušaka. Ono što je inače trajalo tek sat-dva u sumrak, pretvorilo se u celodnevni praznik. Božić 1914. godine ušao je u istoriju kao dan kada je front postao mesto susreta, a ne smrti.
View this post on Instagram
Ničija zemlja pretvorila se u prostor zajedništva: razmenjivali su se sitni pokloni, delila hrana, održavale božićne mise, a zabeleženo je čak i odigravanje improvizovane fudbalske utakmice. Pevalo se, pričalo i smejalo do kasno u noć.
Mala jelka kao veliki simbol nade
Prema svedočenjima iz pisama, jedan škotski vojnik je čak opisao i malu jelku postavljenu usred ničije zemlje, kao simbol nade usred haosa.
Primirje nije dugo potrajalo. Trajalo je svega nekoliko dana, a kada su vesti stigle do šire javnosti, borbe su već bile obnovljene. Takav trenutak više se nikada nije ponovio. Vrhovne komande su brzo izdale stroga naređenja protiv bilo kakvog „bratimljenja“, a rat je postajao sve suroviji – Som, Verden i hemijsko oružje odneli su milione života.
Dan primirja ili Dan pobede? Sve što niste znali o ovom prazniku
Prvi svetski rat trajao je još četiri godine, ostavljajući za sobom razrušene zemlje i nezamislive gubitke, kakve je kasnije nadmašio samo Drugi svetski rat.
Ipak, tog jednog božićnog dana 1914. godine, pobedila je ona tiha strana čoveka, ona koja ne traži neprijatelja, već drugog čoveka.
Upravo toj ljudskosti, skrivenoj u svakome od nas, posvećena je ova priča. I neka nas podseti, naročito u prazničnim danima, koliko je rat besmislen, a mir dragocen.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER
Izvor: BIZLife/K. J.
Foto: Freepik
