Najbolje lampaško pojačalo za slušalice na svetu proizvodi se u Srbiji

Lako je danas reći da legendarni NBA košarkaš, Dejvid Robinson ili konstruktor čuvenih PRS gitara, Pol Rid Smit, u udobnosti svoga doma, muziku slušaju na „Auris audio“ uređajima proizvedenim u Srbiji i da je ta kompanija iz Kruševca proizvela najbolje lampaško pojačalo za slušalice na svetu. Međutim, put do vrhunskog kvaliteta i ozbiljne reputacije u branši bio je sve, samo ne brz i lak.

Milomir Trošić, osnivač i vlasnik firme Auris Audio, u razgovoru za BIZLife ističe da je od detinjstva bio vođen strašću prema muzici i tehnologiji, a ta ljubav prema zvuku i fascinacija elektronikom odvela ga je na put kojim je, korak po korak, gradio svoje ime u svetu audio industrije.

„Još kao dete sam, u Domu kulture u Trsteniku, bio kvazi di-džej, da bih na kraju završio u radio stanici Radio Vrnjačka Banja i tamo radio kao tonski realizator ili ti di-džej. Nakon toga sam, u nekim našim ali i svetskim diskotekama radio kao di-džej. Ali bez obzira na to, sve vreme su me elektrotehnika i elektronika vukle ka tome da saznam kako to sve radi? Pa sam tako, od nekog sedmog razreda osnovne škole, krenuo da se time bavim amaterski. Prvo sklapanjem nekih bubica za prenos radio talasa, čije sam šeme pronašao u nekadašnjem magazinu Uradi sam. Svoje društvo sam impresionirao time da mogu da im, putem FM radio talasa, prenesem neke informacije, na testovima možda“ – uz osmeh Milomir Trošić opisuje svoje elektrotehničke početke.

Radio Vrnjačka Banja 1988.

Krajem osamdesetih godina prošlog veka počeo je da konstruiše zvučnike, odnosno zvučničke kabinete, a koristio je drajvere raznih domaćih i stranih proizvođača, uglavnom EI Niš i Visaton, koji su u tom trenutku jedini bili dostupni na jugoslovenskom tržištu. Zvučničke kabinete je pravio od iverice jer, kako kaže, bio je to jedini način da da dobijete dobru audiofilsku zvučnu kutiju, a da ne platite astronomsku carinu od 100% na uvoz repromaterijala.

„U to vreme, pojačala koja su bila dostupna u našoj zemlji nisu bila lošeg kvaliteta ali su lampaška pojačala, koja su me uvek privlačila, bila bukvalno nepristupačna, jako skupa i bilo ih je gotovo nemoguće nabaviti. Tu posebno mislim na marke Marantz i Macintosh. Korišćenjem šema iz nemačkih časopisa, koje smo dobijali od rođaka i prijatelja, pravili smo takozvane ‘do it yourself’ uređaje, koji su zvučali mnogo bolje nego komercijalni uređaji koji su mogli da se kupe u našoj zemlji u to vreme.“ – priseća se Troša, kako ga inače zovu prijatelji i poznanici.

Munich High End Show 2023

Dok je strast prema zvuku bila konstanta u njegovom životu, devedesete godine donele su nove izazove. Tokom tog perioda, Trošić je pokrenuo svoju radio stanicu – Next radio u Kruševcu, a neophodnu opremu uopšte nije morao da kupuje.

„Sve uređaje smo proizveli bukvalno sami, pa i sam predajnik. Godine 1999. smo projektovali i proizveli prvi RDS enkoder, koji je korišćen u otprilike 90% radio stanica u Srbiji, a prodavali smo ih i u inostranstvu. Uz pomoć tog uređaja ste vi na svojim radio prijemnicima mogli da vidite ime radio stanice i izvođača pesme koju trenutno slušate.“ – prepričava svoju medijsku avanturu naš sagovornik i dodaje:  „Sledeći naš proizvod je bio teletekst generator, jedini  proizveden istočno od Nemačke, koji vam je omogućavao da se teletekst emituje na televizijama u našoj zemlji i u regionu. Za taj proizvod smo dobili nagradu Sajma tehnike 2000. godine.“

Ali to nije sve čime se Milomir Trošić bavio ne bi li zaradio dovoljno novca kako bi mogao da se bavi isključivo onim što voli. Još 1997. godine otvorio servis audio aparata, zvučnika i mobilnih telefona jer je to, kako kaže, bilo jako isplativo. Međutim, ni to nije bio kraj njegovim poslovnim projektima. Početkom 2000-ih je krenula fiskalizacija u Srbiji, pa je firma počela da se bavi i prodajom i servisiranjem fiskalnih kasa.

„Pošto smo mi imali iskustva sa mobilnim telefonima ali i fiskalnim kasama, u saradnji sa kompanijom HCP, došli smo na ideju da za njih proizvodimo terminal koji će moći da podatke sa nekih mašina prenese na servere i obratno, a naravno i da komanduje mašinama. Tu ideju je prepoznao Comtrade i zajedno sa njima smo sve Politikine kioske umrežili i omogućili im da daljinski unose nove cene i artikle na fiskalne kase. Zapravo, mi smo proizveli oko 70 procenata terminala za prenos podataka za fiskalne kase ali i prvi terminal za prenos podataka sa fiskalne kase na server Poreske uprave„ – sa ponosom iste Trošić.

Lampaško pojačalo za slušalice – Headonia 300B

Na kraju, sav taj zarađeni novac naš sagovornik je uložio u dalji razvoj audio uređaja i tako pokušao da parira najvećim svetskim kompanijama, kao što su Macintosh, Marantz, Harman Kardon i drugi. Sada nakon, 10-ak godina aktivnog učešća na svim najznačajnijim svetskim sajmovima vezanih za audio opremu, Trošić s ponosom ističe da je Auris audio danas nosilac brojnih priznanja u audiofilskoj industriji:

„Mogu da se pohvalim tima da imamo najbolji sistem za slušalice na svetu za 2022.- 2023. godinu, da imamo najbolje lampaško pojačalo za slušalice na svetu sa preko 100 recenzija, a koje je trenutno u proizvodnji, redovno idemo na sajmove od Australije do Amerike, a izvozimo od Brazila do Novog Zelanda. U Americi smo jako poznati, a najzanimljivije je to da izvozimo elektroniku u Kinu i to veoma ozbiljno.“

Munich High End Show 2023

Jedan od ključnih momenata u globalnom priznanju kompanije Auris audio bilo je povezivanje sa legendama kao što su Pol Rid Smit, konstruktor čuvenih PRS gitara i pasionirani ljubitelj dobrog zvuka, nekadašnji NBA superstar Dejvid Robinson.

„Zamislite situaciju kada vam dođu ljudi koji znaju šta je kvalitet, koji znaju da čuju, koji su pravi audiofili, kao što je David Robinson, čuveni NBA košarkaš, koji je sat vremena sa mnom slušao muziku i ćaskao o Divcu, Stojakoviću i Paspalju, dok je 30 ljudi ispred čekalo da se fotografiše sa njim. On je na kraju kupio od nas uređaj koji i dan danas koristi kod kuće. Tu je i čuveni Pol Rid Smit, konstruktor PRS gitara na kojoj, na primer, svira Santana. Njemu nisam hteo da prodam uređaj, već smo se trampili. Ja sam dobio potpisanu gitaru, a on je dobio potpisano pojačalo za slušalice koje je, inače, proglašeno za najbolje pojačalo za slušalice na svetu. Al Di Meola, čuveni džez gitarista, je oduševljen našim portabl proizvodima koje sluša dok putuje po svetu i drži koncerte. Na kraju krajeva i Goran Bregović voli ovo što mi radimo, pa ćemo verovatno napraviti dogovor da bude Auris audio brend ambasador“.

Nakon velikog uspeha kada je prvi put izašao na tržište, lampaško pojačalo za slušalice Auris audija sada je sedam puta skuplje nego što su ga oni prodavali, znači polovan danas vredi više nego nov. Problem je u tome, napominje Trošić, što se lampe ugrađene u njega više ne proizvode, a vrhunskog su kvaliteta:

„Mi lampe kupujemo od svih dobavljača, u zavisnosti od toga koje stavljamo na koji uređaj i u zavisnosti od kvaliteta i cene koju taj uređaj nosi sa sobom. Za takozvane High-End uređaje, koji koštaju od 12 do 20 hiljada evra, koristimo lampe proizvedene ručno, neke Americi, neke u Rusiji, a neke u Kini. Štaviše, ja sam imao sreće da krajem 90-ih lično kupim određenu količinu EI Niš lampi koje se ugrađuju u jedno naše pojačalo za slušalice, koje zbog toga jako cenjeno. EI lampe su i danas jako cenjene u svetu i mi zbog toga, između ostalog, „odskačemo“ u odnosu na druge proizvođače. Velika je šteta i mislim da je ogroman gubitak za privredu Srbije to što je EI Niš prestao da ih proizvodi. Da ima bar malo pameti u ovoj zemlji, umesto da motaju kablove mogli su da proizvode vrhunske lampe koje koštaju i do 1.000 evra po komadu.“

Gramofon – Auris Bayadere 5

Težak je bio put dovde ali upornim radom i razvojem, obraćanjem velike pažnje na dizajn i na kvalitet Auris audio je prokrčio put do uspeha. A upravo tu spada i, sada već čuvena, ručica za gramofon, proizvedena u Aurisu baš u vreme kada vinil, kao nosač zvuka, doživljava svoju veliku renesansu.

„Samu ručicu za gramofon je konstruisao moj školski drug Slobodan Petrović, zvani Kobac. Tu prvu ručicu koju je promovisao jedan drugi čovek, koji uopšte nije konstruktor, a mnogi i danas misle da jeste. Pošto je moj školski drug upao u nesporazum sa tim čovekom, nas dvojica smo kasnije zajedno konstruisali novu, unapređenu ručicu koju smo nazvali „Hawk“ (Kobac). Nakon toga, ja sam zajedno sa kolegama konstruisao još 3 ručice za gramofon. Sada mogu da kažem da su odlične recenzije koje izlaze ali i potražnja koja kreće za našim gramofonom i ručicama. Ručica je glavni deo gramofona ali nije jedini i nije najbitniji, jer sve je u analognoj tehnici podjednako važno. Mi smo prošle godine izbacili devet različitih modela gramofona i ozbiljno se zadužili da uđemo u tako veliki poduhvat. Zato mislim da bismo uz neku saradnju sa potencijalnim investitorima, ljudima koji imaju dobro razvijenu mrežu, mi mogli da postanemo jedan od vodećih svetskih proizvođača gramofona, pretpojačala, pojačala i tako dalje.“

Ručica za gramofon – Auris Hawk

Napraviti ime u audio industriji, tačnije u proizvodnji bilo kog uređaja od gramofona, preko pretpojačala, gramofonskog i integrisanog pojačala, pa do monoblok pojačala je jako teško, naročito ako dolaziš iz jedne male zemlje poput Srbije, čija je privreda decenijama bila opterećena ratovima, sankcijama i različitim političko-ekonomskim teškoćama.

„Živimo u svetu gde multinacionalne korporacije igraju svoju igru na jedan dosta perfidan ali moram reći pametan način, jer ne dozvoljavaju malima da uspeju.  Imali smo situaciju da nam jedan veliki nemački distributer kupi robu za 70.000 evra i zadrži  je kod sebe dve godine, bez da je pokaže bilo gde u Nemačkoj.  Na kraju smo saznali da je jedna firma, koju oni zastupaju, dala njima novac da kupe sve to i stave u magacin, jer su osetili konkurenciju. Osetili su kvaliteti i moguće poslovne probleme.“ – zaključuje Milomir Trošić.

Milomir Trošić

Pedesetosmogodišnji Milomir Trošić za sebe kaže da je basketaš u pokušaju, relativno dobar skijaš i nikad ostvareni plivač, a jedan od hobija mu je restauracija automobila oldtajmera. Posebno ističe to da je, pre svega, otac, muž i čovek.

Što se tiče kompanije Auris audio, ona trenutno ima svega 19 radnika, a osim Milomira ima još pet inženjera, od kojih je Filip Tot najmlađi, on je ’92. godište i obavlja važnu funkciju direktora razvoja. „Dobro funkcionišemo iako je velika razlika u godinama, jer je tim mali, ali bih voleo da smo brojniji i da još više radimo.“ – zaključuje naš sagovornik. Inače, za deset godina od danas, Milomir Trošiće sebe vidi kako peca sa prijateljima i vozi se kamperom, a Auris audio kao firmu koja zapošljava preko 200 ljudi i širom sveta prodaje proizvode koje ljudi vole da kupe, da slušaju i kojima mogu da se pohvale svojim prijateljima da imaju nešto vredno, nešto što nije industrijski ’mainstream’ proizvod. Dakle nešto što je vrhunsko i nešto u čemu uživaju.

Izvor: BIZLife/Borislav Despotović

Foto: Auris Audio