Naftne kompanije u Srbiji od 1. jula moraće da imaju operativne rezerve
Sve naftne kompanije u Srbiji koje stavljaju naftne derivate na tržište od 1. jula moraće da imaju operativne rezerve – a one će ove godine biti na nivou od četiri dana, izjavio je generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović.
On je za RTS objasnio da će od 1. jula sve kompanije koje stavljaju naftne derivate na tržište, prozvođači i uvoznici, ukupno oko 10 kompanija, imati obavezu da u svakom trenutku na svojim zalihama o svom trošku imaju derivate nafte na nivou od četiri dana svoje prosečne prodaje u prethodne tri godine.
Iz godine u godinu će se povećavati taj broj dana i doći ćemo u jednom trenutku do deset dana što je prilično velika zaliha“, kazao je on.
Da li su kompanije spremne za to?
Istakao je da će svaka naftna komanija morati iz svog kapitala da uloži novac u te rezerve što podiže troškove stavljanja goriva na tržište.
Na pitanje jesu li naftne kompanije spremne za to, Mićović je naveo da za ova četiri dana nije problem da nađu skladišni prostor, ali za deset dana moraće da se investira u skladišni prostor, pre svega veliki uvoznici.
Ne treba očekivati velike promene cene goriva u petak
On je rekao i da ne treba očekivati da će se u petak desiti neke velike promene cene dizela i benzina.
Referentne cene nafte u svetu nisu pale, ali nisu ni porasle, nego su stabilne, rekao je Mićović.
On je objasnio da su referentne cene derivata visoke zbog toga što se prave velike zalihe dizela i kerozina, s obzirom na to da se očekuje intenzivan avio-saobraćaj tokom aprila i maja.
Mićović je rekao da se kod nas tržište smirilo, tako da više nema povećane tražnje za derivatima.
„Poslednjih nedelja nešto je povećana samo kupovina dizel goriva u odnosu na prethodne godine. Ja bih rekao da je to posledica činjenice da poljoprivrednici imaju mogućnost da kupuju dizel po znatno nižoj ceni i to po našoj oceni više nije gorivo koje je namenjeno samo poljoprivredi. Tu ima više goriva nego što je poljoprivredi realno potrebno, ali je to situacija koju će država u saradnji s naftnim kompanijama razrešiti“, rekao je Mićović.
On je ocenio da važeća uredba o ceni derivata ne može da stabilizuje snabdevanje, već samo da drži cene nekih derivata pod kontrolom.
„Ona doprinosi smanjenju cene goriva, a tako se i zove, a za stabilnost je bitno da se administriranje što pre skloni sa tržišta, kako bi ono moglo da odreaguje na sve promene koje se dešavaju“, poručio je Mićović.
Zašto je gas za automobile nikada skuplji?
Gas za automobile nikada nije bio skuplji, premašio je 100 dinara, a Mićović kaže da se više dve trećine tečnog naftnog gasa proizvodi prilikom eksploatacije prirodnog gasa.
„On prati te promene na tržištu prirodnog gasa, a tu su jako visoke cene, veliki skokovi, nesigurnost u eksploataciji i transportu – sve se to reflektovalo i na tečni naftni gas“, dodaje on.
Naglašava da dosta tečnog naftnog gasa dolazi iz Ukrajine, Rusije, Kirgistana, Poljske koji su na „vrućem terenu“.
Izvor: RTS
Foto: Pixabay
