Momčilo Antonijević: Isprljajte se, zdravo je!

Momčilo Antonijević ne nosi beli mantil, ali za mnoge je autoritet kada je reč o zdravlju. Njegovo ime povezuje se s biljkama koje ne rastu u laboratorijama, već na obroncima planina, među kojima se i sam decenijama kreće. Spojio je dve naizgled različite stvari – novinarstvo i travarstvo – i stvorio prostor u kome znanje iz prirode postaje dostupno svima.

U razgovoru za magazin BIZLife Momčilo Antonijević otkriva kako su leta na planini oblikovala njegovu strast, zašto fitoncidi mogu biti lek, šta nauka danas zna o „bakteriji sreće” i kako gajenje sopstvene hrane može biti najsnažniji čin lične brige o zdravlju. U vremenu kada sve manje poznajemo biljke koje nas okružuju, njegov poziv je jednostavan, ali snažan: vratimo se prirodi – tamo nas čeka zdravlje.

Momčilo Antonijević, travar

• Kako biste opisali svoj profesionalni put? Šta je bio presudan trenutak kada ste odlučili da se posvetite lekovitom bilju?

Lekovitim biljkama bavim se više od tri decenije. Boravak u prirodi i leta provedena na Zlatiboru pomogli su mi da se što bolje upoznam sa lekovitim biljkama. Novinarska karijera nadovezala se na ljubav prema bilju, što je rezultiralo Jutjub kanalom „Snaga bilja” i televizijskim emisijama o ovoj temi.

• Na koji način pristupate proučavanju lekovitih svojstava biljaka – oslanjate li se više na tradiciju, nauku ili lično iskustvo?

Izuzetno poštujem našu travarsku tradiciju, ali mislim da je neophodno pratiti i naučna istraživanja. Naravno, ništa bez prakse i odlaska na teren.

• Živimo u vremenu kada sve manje ljudi ima direktan kontakt sa prirodom. Kakav je vaš stav o tome? Šta moramo da uradimo kako bismo joj se približili?

Potrebno je da što bolje upoznamo prelepe šume i planine Srbije. Taj boravak u prirodi treba da bude porodična navika. Planinarenje i šetnja šumom su u pravom smislu lekovite. Pored toga što je rudnik kiseonika, drveće ispušta lekovite materije, fitoncide (posebno orah, hrast i četinari), koji blagotvorno deluju na čitav organizam, a specijalno na organe za varenje. Japanski naučnici nedavno su utvrdili da dva sata šetnje šumom značajno jačaju imunitet.

U šumskoj zemlji živi i takozvana bakterija sreće, ili stručno Mycobacterium vacae, rođaka izazivača strašnih bolesti tuberkuloze i lepre, ali za razliku od njih, ova kod ljudi izaziva samo – sreću! U ljudski organizam dospeva tako što je udišemo dok šetamo šumom, gutamo je ili nam ona ulazi kroz mikroranice na rukama dok, recimo, u šumi kopamo bogati humus za kućno cveće, dok radimo u baštama ili u svojim vrtovima.

Lekari od 2007. godine – kada je urađena prva studija na miševima u kojoj je dokazano da ta bakterija ima uticaj na nervne ćelije izazivajući lučenje serotonina, ili „hormona sreće”, a posle nje i druge studije – ponovo apeluju na ljude da se vrate prirodi i zemlji jer su i oni deo nje, da smanje upotrebu antibakterijskih sapuna i maramica. Mycobacterium vacae podstiče imunitet, odnosno utiče na lučenje takozvanih T-ćelija i telesnih tečnosti čija je uloga odbrana od virusa, nekih vrsta alergija i raka. Eksperti kažu da ta bakterija može da se koristi, na primer, u tretiranju depresije ili sličnih stanja.

Dakle, isprljajte se, zdravo je!

• Da li je uopšte moguće živeti savremeno, a u skladu s prirodom?

Naravno. Život koji nije u skladu sa prirodom na duge staze je uvek poguban.

• Koja lekovita biljka, ili grupa bilja, najviše doprinosi ljudskom blagostanju i zdravlju?

Ona koja je dobra baš za vas. Travarstvo je holistička disciplina koja ne leči bolest, već čoveka. Zato je važno imati znanje o bilju ili imati svog oprobanog narodnog travara.

• Kada biste mogli da date samo jedan savet ljudima koji žele da žive zdravije – šta bi to bilo?

Ako ste ikako u mogućnosti, gajite svoju hranu. 

Momčilo nam predlaže pet vrsta lekovitog bilja koje možemo koristiti u svakodnevnoj ishrani.

Kopriva: Poboljšava krvnu sliku, jača organizam i pomaže ljudima koje muče alergije.

Maslačak: Ono što je jeziku gorko, jetri je slatko. Zahvaljujući svom detoksifikacijskom efektu, maslačak se preporučuje osobama koje pate od kožnih bolesti, posebno psorijaze i ekcema, urinarnih infekcija i zatvora. Na njegov gorkasti ukus možda se treba navići, ali vaši bubrezi i jetra biće vam zahvalni.

Sremuš: Čisti krvne sudove, snižava visok pritisak, holesterol i trigliceride. Vrlo efikasno se bori protiv virusa, bakterija u gljivica.

Divlja kupina: Od lista kupine pravi se i čaj za ispiranje usta koji jača desni i sprečava krvarenje. Od plodova se pravi čuveno kupinovo vino, posebno dragoceno za sve one koji pate od malokrvnosti, anemije. Povećava lučenje estrogena i sadrži visok nivo mangana, pa je kupinovo vino dobar saveznik u prevenciji nastanka osteoporoze.

Dragoljub: Odlično, a malo korišćeno biljno sredstvo za lečenje infekcija disajnih organa – upale pluća, emfizema, bronhitisa i astme. Najbolje ga je koristiti svakodnevno kao ukusnu, pikantnu salatu od listova, a i cvetovi dragoljuba su jestivi, lekoviti i veoma dekorativni.

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.

Izvor: BIZLife/Mladen Stanković

Foto: Privatna arhiva