Mladi koriste AI da pišu prijave za posao; HR koristi AI da ih čita – dobija li iko posao?
Tržište rada danas izgleda kao arena u kojoj se ljudi bore ne samo međusobno, već i sa mašinama. U eri veštačke inteligencije, potraga za poslom postaje proces u kojem kandidati koriste AI alate da kreiraju savršene CV-jeve i motivaciona pisma, dok HR, s druge strane, koristi iste ili slične tehnologije kako bi te prijave filtrirale. Rezultat je paradoks: nikada nije bilo lakše poslati prijavu, ali nikada nije bilo teže dobiti odgovor.
Automatizacija procesa zapošljavanja počela je kao praktično rešenje za HR sektore preopterećene stotinama prijava po jednom oglasu. Softveri su mogli da prepoznaju ključne reči, sortiraju kandidate i izdvoje one koji najviše odgovaraju unapred definisanim kriterijumima. Međutim, ulaskom generativne AI u igru, pravila su se dodatno zakomplikovala. Kandidati sada lako mogu da proizvedu besprekorno strukturirane prijave, prilagođene svakom oglasu, sa savršenim rečenicama i naglašenim veštinama. Na prvi pogled, deluje kao pobeda za tražioce posla – dok ne shvatimo da iste tehnologije koriste i poslodavci, čime nastaje svojevrsna “AI borba” bez jasnog pobednika.
Postaje li ljudski faktor sporedan?
U toj igri algoritama, ljudski faktor postaje sporedan. Kandidati osećaju da njihove prijave nestaju u digitalnom vakuumu, bez povratne informacije, dok kompanije tvrde da im nikada nije bilo teže da prepoznaju autentične veštine i motivaciju iza generičkih reči. Proces selekcije, umesto da bude brži i efikasniji, često postaje hladniji i manje transparentan. Umesto razgovora između dve strane, dobijamo komunikaciju između dva algoritma.
Ovakav sistem stvara i novu vrstu iscrpljenosti. Kandidati, iako imaju beskonačne mogućnosti da šalju prijave, suočavaju se sa osećajem da se bore protiv zida automatizacije. Sa druge strane, HR odeljenja postaju zavisna od filtera i softvera, jer su zatrpana sadržajem koji zvuči gotovo identično. Gubi se ono što bi trebalo da bude suština zapošljavanja – prepoznavanje potencijala, ličnosti i stvarne želje da se doprinese timu.
Postavlja se pitanje: da li ovakav sistem uopšte funkcioniše? Statistika pokazuje da su stope zapošljavanja niže nego ranije, iako naizgled postoji više alata i više kanala za spajanje poslodavaca i radnika. Kao da smo došli do tačke zasićenja: količina informacija postala je tolika da se u njoj gubi ono što bi trebalo da bude ključno – čovek.
Želite posao iz snova? Zaboravite na CV – evo šta vam stvarno treba
Kako će izgledati budućnost regrutacije?
Budućnost regrutacije verovatno će zahtevati povratak ravnoteže. Veštačka inteligencija nesumnjivo može olakšati određene tehničke aspekte procesa – od organizacije prijava do analize podataka – ali neće moći da zameni ljudsku intuiciju i iskustvo u prepoznavanju kandidata koji ne samo da znaju posao, već i umeju da donesu novu energiju u kolektiv.
Sve dok obe strane nastavljaju da se oslanjaju isključivo na mašine, postoji rizik da tržište rada ostane zarobljeno u začaranom krugu. Kandidati će beskonačno slati “savršene” prijave, HR softveri će ih beskonačno filtrirati – a iza svega će stajati osećaj da se pravi susret ljudi i prilika gotovo i ne dešava.
Možda je upravo u tome ključna lekcija: tehnologija može da ubrza procese, ali zapošljavanje nikada ne bi smelo da postane isključivo algoritamska igra. Posao nije samo radna obaveza – to je odnos između ljudi. A nijedan AI, ma koliko napredan bio, ne može u potpunosti da proceni ono što se krije iza ljudskog potencijala.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER
Izvor: BIZLife
