Mikelanđelo iz srpskog tunela

Piše: Milenko Vasović

U debelu knjigu srpskih gluposti svakako će biti pridodata i gradnja dva tunela na Koridoru 11 između Ljiga i Preljine. Jedna beogradska firma, pa sa tradicijom, napravila je tunele nešto niže nego što je trebalo.

 I visoki kamioni ne mogu kroz taj otvor.  Čuli ste za to, to je već objavljeno, ali nikako da čujemo kako nam se to desilo? Prepucavaju se izvođači radova i projektanti, i nadležno ministarstvo nešto saopštava, ali nema logičnog objašnjenja.

Čak i ljudi koji imaju iskustvo u gradnji tunela ne mogu da pretpostave o čemu se radi. Moguća su odstpanja jedan do dva centimetra, ali ne 30. I šta sad, angažovane su tri skupe  mašine da skinu sloj betona, da povećaju otvor. To vam je isto kao da je napravljen kratak most pa ga sad tegljačima istežu.

Glupost samo takva, sem ako među graditeljima nema kakav novi Mikelanđelo. Naime, kada su ovog čuvenog izvođača radova iz Firence pitali kako od gromade mermera napravi lava maestro je odgovorio: „lako, samo uzmem sekač i macolu i odbijem ono što nije lav“. Možda su i ovi današnji izvođači prvo natrpali betona za sve pare pa će sad samo da skinu višak. Jer, beton je mekan i lako se skida, ko margarin. „Skini 30 centimetara“ – „Skinuto“.

Nije ovo prvi put da se građevinci „ističu“. Poznati su primeri nekih autobuskih stanica koje su građene po istoj metodi, „betoniraj pa ćemo skinuti višak“. Naime kada je sve bilo gotovo ispostavilo se da autobusi ne mogu da uđu na niske perone. Nuđena su dva rešenja ili da se peroni poruše i grade novi ili da se autobusi skraćuju, da se pravi kabriolet varijanta. Nažalost, pobedio je prvi predlog i Srbija je tako ostala bez jedinstvenog brenda – autobusa kabrioleta.

Ali vratimo se mi tunelima. Kako je moguće da se sve završi i da se konstatuje propust. Zar izvođač nema šefa gradilišta, tehničkog direktora, unutrašnju kontrolu kvaliteta. Ili se sve radi tako da se prođe „jeftinije“.

Na već pomenutoj deonici već smo imali slučaj da je u most ugrađen lošiji beton od projektovanog.  I država je mogla očekivati da će biti još fušeraja. Šta je sa njenim kontrolnim mehanizmom. I državni nadzorni organ treba da crveni, nije smisao da se na kraju konstatuju propusti, već da se podvale i greške preduprede.

Čovek kome su metalne konstrukcije profesija pričao je autoru ovih redova kako je pri gradnji jednog velikog beogradskog mosta korišćeno mnogo kiseonika za zavarivanje. To je nedopustivo jer su tako varena mesta podložna bržoj koroziji, što će reći vek mosta će biti znatno skraćen.

A gde je bio državni nadzor – u tunelu gde i cela Srbija.

I da priču završimo jednim lepim primerom, u maloj varoši u užičkom kraju nedavno je asfaltirano nekoliko kilometar što regionalog puta, što ulica. Jedan izvođač radova je gnjavio, falširao i već sve po redu. Onda se neko setio otpustio ih i doveo konkurenciju. Radovi završeni rekordno brzo, a asfalt kao staklo.

Izvor: BIZLife