Manje malina ove godine, očekuje se da cena premaši 600 RSD za KG
Malinari se nadaju da će cena malina ove godine premašiti 600 dinara po kilogramu.
Pojedini otkupljivači sigurni su da će cena „izaći“ i na 800 dinara po kilogramu, što bi bio istorijski rekord. Na to će, kažu stručnjaci, pre svega, uticati manjak roda u brdskim predelima, gde su malinjake „pokosili“ kasni sneg i suša. Dlanove ove godine „trljaju“ i berači malina.
Berba maline nije uopšte lak posao, ali je iz godine u godinu sve plaćeniji. Ukoliko se ostvare prognoze malinara da bi otkupna cena maline dostigla 800 dinara, pa i više, u jeku berbe, dnevnica za berače dostići će i 8.000 dinara. Onda će za mesec dana rada biti moguće zaraditi i 150.000 dinara, prenosi N1.
Šta utiče na formiranje cena malina?
„Ako bude ta cena od 800 dinara, kao što se priča, neće biti skupa cena dnevnica i 6.000 dinara za dobrog berača. Onom koji može da nabere 50 i 60 kilograma maline, takva dnevnica će moći da se plati. Ako bude ispod te planirane otkupne cene, onda neće moći da se toliko plati. Tada bi realna dnevnica berača bila 4.000, najviše 5.000 dinara“, kaže Predrag Radičević, malinar iz Kaone kod Kraljeva za N1.
Izvoz zamrnute maline opao
PKS danas je saopštila i da je izvoz zamrznute maline iz Srbije, zbog post-kovida i ukrajinske krize, značajno opao u poslednje dve godine, pa je tako u januaru ove godine izvezeno 5.570 tona, što je za oko 30 odsto manje nego u isto vreme prošle godine, kada je izvezeno 7.930 tona.
Kako je objavila danas Grupacija proizvodjača svežeg i zamrznutog voća i povrća Privredne komore Srbije (PKS), poredjenja izvoza tokom prva dva meseca 2020, 2021. i ove godine svedoče o nastavku trenda smanjenja izvezenih količina.
Dok je tokom prva dva meseca 2020. izvezeno 19.700 tona zamrznute maline, u istom periodu 2021. za 3.000 tona manje, ove godine, u istom periodu, izvezeno je svega 11.180 tona, navedeno je u saopštenju.
Post kovid kriza i sukob u Ukrajini najviše uticali
Proizvodjači smatraju da su post-kovid kriza, rat u Ukrajini, značajno povećanje troškova života i energetska kriza, probudili strah od nestašica osnovnih životnih namirnica, što je dovelo do velikih poremećaja na tržištu Evropske unije (EU).
Sve to odrazilo se i na plasman zamrznutog voća iz Srbije na tržište EU i ostatka sveta.
Dodatno, kako je navedeno, uzrok je i što se taj proizvod ne može smatrati osnovnom životnom namirnicom.
Tako je i izvoz u Nemačku, najveće tržište za srpsku malinu, u januaru ove godine prepolovljen u odnosu na januar 2021.
Inostrani kupci, maloprodajni lanci i industrijski kupci u razloge pada izvoza navode i promene u ponašanju kupaca: potrošači zbog visoke cene zamrznute maline i kupine, kupuju jeftinije prozivode poput mikseva ili zamrznutog egzotičnog voća, usmereni su na nabavku osnovnih životnih namirnica, poput ulja, brašna i šećera, zatim, opredeljuju se za jeftinije voće zbog straha i neizvesnosti koje donosi ekonomska kriza, objavila je PKS.
Svuda zabeležen pad prodaje smrznutog voća
Sa druge strane, industrijski kupci koji proizvode jogurte, džemove i slične proizvode, malinu i kupinu izbacuju iz proizvodnog programa zbog visoke cene i zamenjuju ih jeftinijim voćem.
Kako su naveli iz PKS, istraživanja pokazuju da je u velikoj većini maloprodajnih lanaca zapadne Evrope zabeležen pad prodaje zamrznutog voća, izmedju 10 i 30 odsto.
Malinari napokon zadovoljni: Cena preko 300 RSD, bolje i od prošle godine
Izvor: N1, Beta
Foto: Pixabay
