Malo sreće i mnogo majstorstva: Osvrt iz Pariza
Po povratku iz Pariza sa Olimpijskih igara, trebalo mi je vreme da se slegnu utisci, razbistre misli i utišaju emocije. Kakvo je ovo jedinstveno iskustvo bilo! Veliko bravo za tim Olimpijskog komiteta Srbije na fantastičnoj organizaciji i posvećenosti!
Piše: Milena Mićanović, direktorka Minted advisory i Western Balkans ESG Foundation
Kada je 2021. godine, posle više od vek, redefinisan moto olimpijskih igara sa „Citius, Altius, Fortius“ (Brže, više, jače) na „Citius, Altius, Fortius – Communiter“ (Brže, više, jače – zajedno) malo ko je mogao da pretpostavi da će svet samo tri godine posle, tik pred otvaranje 33. Olimpijskih igara biti, naizgled, nikad dalje od duha zajedništva koji je sa toliko ponosa dodat Olimpijskoj krilatici. Međutim, sve ono što se desilo tokom poslednjih 16 dana, možda je ipak pokazalo da je solidarnost na kojoj se insistiralo, ipak inherentna duhu sporta i olimpizma.
Pomeranje granica
I kao što je prvi moto Olimpijskih igara koji je uveden upravo u Parizu, ali na igrama iz 1924. godine, za kredo igara postavio borbu („Najvažnija stvar na Olimpijskim igrama nije pobediti, već učestvovati, baš kao što najvažnija stvar u životu nije trijumf, već borba”), tako su ove igre na taj isti, dodale – pomeranje granica. Kojih nema bez rada, vere, volje, saradnje, zajedništva, solidarnosti, malo sreće i puno majstorstva.
Od same ceremonije otvaranja, koja je prvi put iz ambijenta stadiona i arena, izašla na ulice i reku jednog veličanstvenog grada i pokazala da su Olimpijske igre koliko sportska, toliko i kulturna i istorijska manifestacija, preko utakmica, mečeva, borbi i medalja koje su sportsko majstorstvo podigle na jedan viši ljudski nivo. Ovogodišnji rekorderi i najsjajniji olimpijci, što u redovima našeg olimpijskog tima, tako i ekipa iz svih delova sveta, na svojim medaljama radili su posvećeno, godinama kao svi istinski majstori, možda više nego ikada pre. Održano je 329 takmičenja u 32 sporta i 48 disciplina sa 206 delegacija iz svih delova sveta.
Srbija zauzela 27 mesto
Sa medaljama iz streljaštva sa kojima je „otvoren“ defile srpskih šampiona, do dugo čekanog olimpijskog zlata koje je označilo trijumf najveće sportske karijere 21. veka, preko još jedne tradicionalne dominacije u ženskom tekvondu, polufinalne košarkaške utakmice za koju se već sada jednoglasno tvrdi da je bolja od svake finalne, do na kraju, trećeg, istorijskog uzastopnog Olimpijskog zlata srpskog vaterpolo tima – srpski olimpijski tim, svojim majstorstvima držao nas je u stanju katarze koja još ne prestaje. Svim srcem sam sa ostalim navijačima bodrila naš olimpijski tim u Lilu i Parizu koji je brojao 113 sportiskinja i sportista. Istog onog tima koji doneo Srbiji tri pomenuta zlata, jedno srebro i bronzu i visoko 27. mesto na ovogodišnjim Olimpijskim igrama.
Pet olimpijskih medalja srpskih sportista, mnogo su veća inspiracija od apsolutnih vrednosti i ukupnog skora. Pobeda u dva tajbrejka Novaka Đokovića u izuzetno napetom meču, istorijski povratak našeg košarkaškog tima u četvrtfinalnoj utakmici protiv Australije, debitantsko srebro Aleksandre Perišić, treći, uzastopni olimpijski trijumf vaterpolo tima i miks zlato Damira Mikeca i Zorane Arunović primer su sportske izuzetnosti. Pokazali su da čak i poraz na početku, uz malo sreće i puno majstorstva znače pobedu na kraju.
Novakov podvig
Novak Đoković olimpijsko zlato čeka od 2008. godine, kada je prvi put nastupio na Olimpijskim igrama a sada je kompletirao dugi željeni zlatni slem. Taj Peking 2008. bio je i prvi Olimpijski nastup za još jednog pariskog zlatnog Olimpijca, Davora Mikeca, koji je na četvrtom olimpijskom nastupu u Tokiju osvojio svoju prvu olimpijsku i to srebrnu medalju. A Zorana Arunović iako više puta proglašavana za najbolju sportistkinju Srbije, olimpijsko zlato čekala je pune 23. godine i dočekala na svojim trećim Olimpijskim igrama. Bronzom iz Pariza, košarkaški tim Srbije prvi put posle gotovo 20 godina takmičenje na Olimpijskim igrama završava pobedom. Boleo je poraz u polufinalu, bili smo na domak pobede, gledali najlepšu košarku punu emotivnog naboja, halu Bercy u kojoj se orila Srbija i slavio svaki poen. Zato bronza sija zlatnim sjajem! I na samom kraju, poslednjeg dana Igara obradovali su nas delfini, nezaustavljivi u poslednje tri utakmice koji su još jednom pokazali da smo svetska vaterpolo sila.
Time smo na najlepši mogući način došli i do svečanog zatvaranja XXXIII Olimpijskih igara Pariz 2024, koje je održano na Stadionu Francuske spektakularnom ceremonijom veličanja olimpijskih vrednosti, kulture i umetnosti, gde smo svedočili preplitanju prošlosti i futurizma sa 9.000 sportista i 270 izvođača. Sudeći po holivudskim kadrovima Toma Kruza sa stadiona iz Pariza i scenama iz Los Anđelesa, naredne Olimpijske igre obećavaju uz vrhunska takmičenja i sjajnu zabavu. Au revoir Paris 2024, hello Los Angeles 2028!
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: BIZLife
Foto: Privatna arhiva
