• Kako biste opisali značaj magnetne rezonance u savremenoj radiološkoj dijagnostici i koje su njene ključne prednosti u odnosu na druge metode?

Uloga magnetne rezonance je danas dostigla vrhunac. Svake godine se potreba za ovim pregledima povećava za oko 20 odsto. Zahvaljujući razvoju tehnologije u radiologiji, danas je nezamislivo da jedan, na primer, neurolog, ortoped, hirurg ili specijalista interne medicine ne uputi pacijenta na ovaj pregled kako bi imao bolji uvid u stanje određenog organa, tkiva, pa i samu prirodu promena u njemu. Kvalitetan snimak i njegovo stručno tumačenje uslov su za dalje lečenje pacijenta. Konkretno, magnetna rezonanca je oduvek bila metoda izbora za pregled glave, kičme i zglobova, dok je poslednjih dvadesetak godina ona to postala i za pregled male karlice, abdomena, srca i dojki. Prednost u odnosu na skener (CT) jeste u dijagnostici povreda zglobova, mekih tkiva, pregleda glave, čak i stažiranja brojnih tumora, gde mi vrlo precizno možemo da kažemo do koje mere se on proširio, kog je stadijuma, da bi, na primer, hirurg ili onkolog znao na koji način je nabolje lečiti pacijenta. Ne zaboravimo da, za razliku od pregleda skenerom (CT), magnetna rezonanca isključuje svaki vid štetnog zračenja, pa se bezbedno može koristiti i kod dece i trudnica.

• Vi ste prvi uveli skrining pregled celog tela magnetnom rezonancom kod nas. Šta ta metoda omogućava u ranoj dijagnostici bolesti i koliko može doprineti zdravlju pacijenata?

Osim pacijenata koji kod nas dolaze sa konkretnim zdravstvenim problemom, gde radimo, između ostalog, ciljane preglede magnetnom rezonancom, CITYmedik je izbor i onih koji žele da urade skrining celog tela (Whole body MRI), po čemu smo se izdvojili pre više godina. Mogu da kažem da smo prvi u našoj zemlji počeli sa ovim pregledom. Tu ideju sam dobio od svog kolege koji mi je preneo iskustva iz drugih centara u Evropi i tako smo krenuli da radimo ove preglede. Protokol odabranih „sekvenci” primenjuje se najčešće kod zdrave populacije kao deo sistematskog pregleda, gde se za „kratko” vreme dobija kompletan uvid u stranje organizma. Cilj je rano otkrivanje nekada najtežih bolesti, kako bi se što pre mogla započeti specifična terapija. To je, zapravo, pregled namenjen populaciji koja želi da se pregleda i da u jednom aktu vidi stanje organa i tkiva. Za osam godina uradili smo preko 1000 ovih pregleda.

• Kako veštačka inteligencija utiče na razvoj radiološke dijagnostike i kakva je njena uloga u budućnosti ove oblasti?

Revolucija veštačke inteligencije našla je svoju primenu i u radiologiji. Ona će, isprva, pomagati lekarima u postavljanju radiološke dijagnoze sa značajnim smanjenjem greške, a u bliskoj budućnosti će u bolnicama biti programi koji će omogućiti analizu svih snimaka, povećati dijagnostičku tačnost, usmeriti, na primer, koje će radiološke metode biri potrebne za određena oboljenja, prepoznati sheme radi lakše detekcije skrivenih anomalija, predvideti dalji tok bolesti na osnovu ovih snimaka, omogućiti lakšu i bržu edukaciju kadra i, na kraju, smanjiti troškove. Pojedini programi se već uspešno koriste u analizi, na primer, rendgena snimaka grudnog koša i skriningu karcinoma dojke (Google AI), ranoj detekciji karcinoma pluća (Nvidia AI) i moždanog udara (Viz AI). Na sve češća pitanja da li ćemo ostati bez posla jednog dana – odgovor je da ne verujem, ali oni koji ne budu umeli da koriste AI softvere, svakako, hoće.

Diznilend foto studio: CityMedic

• Koji su glavni izazovi u radu privatne medicinske prakse u Srbiji i kako ona može pomoći u smanjenju lista čekanja u zdravstvenom sistemu?

Da zdravstveni sistem naše zemlje treba da opstane samo na državnim bolnicama, velika je zabluda. Činjenica je da i ne opstaje, samo se o tome ne govori koliko bi trebalo. Državni sistem još uvek ne vidi privatni sektor kao partnera u poslu. Veliki broj ljudi se leči kod nas, u privatnoj praksi, iako im poslodavac plaća državno zdravstveno osiguranje. Razlozi su odavno poznati: nedostatak kadra, velike gužve, liste čekanja. Liste čekanja, inače, postoje svuda u Evropi, ali su svedene na neku umerenu meru. Važno je reći da veliki broj ljudi danas ima dodatno privatno osiguranje, koje sami plaćaju ili im plaća poslodavac. Za poslednjih pet godina privatna zdravstvena osiguranja su se značajno povećala i to se vidi u našem svakodnevnom radu. Liste čekanja se rešavaju uvođenjem privatne prakse u sistem, gde će pacijenti moći da izaberu gde žele da se snimaju ili leče, negde će morati da participiraju ili iskoriste dodatnu mogućnost svog privatnog osiguranja, a Fond će tu uslugu refundirati privatnoj praksi. To je, po mom mišljenju, jedini način, drugog načina nema.

• Vaša klinika je poznata po saradnji sa mnogim sportskim klubovima, kako domaćim tako i stranim. Šta ova saradnja znači za vas i kako je organizovana?

Da, sarađujemo sa mnogim sportistima, savezima i klubovima. Za sve ove godine, nema sportiste kome nismo uradili neku dijagnostiku. Kada kažemo „sportske povrede”, govorimo o povredama zglobova, mekih tkiva i mišića, a sam način rada sa sportistima je vrlo specifičan. Dijagnostika mora biti precizna, brza i nije samo dovoljno osnovno radiološko znanje, već i znanje o mehanizmima povrede, klasifikacije povreda, ali i način kako to prezentovati profesionalcu, treneru, njegovom lekaru, kako napisati izveštaj, razdvojiti bitno od nebitnog u datom momentu. Ja imam sreću da poznajem veliki broj sportskih lekara, ortopeda, fizijatara i vrhunskih terapeuta, od kojih sam puno naučio. To se ne može samo pročitati u knjigama i naći na internetu.

• Ponosni ste nosilac priznanja iz „Oksfordske enciklopedije” za jednog od najuspešnijih ljudi iz Srbije. Kako je ovo priznanje uticalo na vaš profesionalni put i ugled vaše klinike?

To mi je veoma drago priznanje, neočekivano, jer se nalazim među ljudima koji su ostavili i značajno veći trag od mene. Tu se nalazi 2000 ljudi iz oblasti nauke, medicine, sporta, kulture, korporativnog biznisa. Često pomislim na to i uvek mi daje neki vetar u leđa, jer znam da sam na dobrom putu. Veoma sam zahvalan na tome.

• Pokrenuli ste kliniku veoma mladi, uz značajne rizike. Šta je bila vaša motivacija i kako ste uspeli da izgradite uspešnu praksu i postignete visok nivo poslovanja?

CITYmedik je otvoren 2017. godine, imao sam samo 36 godina. To je za nas, lekare, „mladost”. S obzirom na to da studije traju šest godina, dve godine sam bio klinički lekar, zatim sledi specijalizacija, doktorat. Teško je. Bili smo deveta privatna klinika u Beogradu koja je imala magnetnu rezonancu i skener – dakle, već se igrala ozbiljna „utakmica” i trebalo je opstati. Danas ih ima još nekoliko i mislim da, da bi zaista uspeo u bilo kom poslu, moraš da imaš pre svega znanje, disciplinu iz koje proizilazi dalja motivacija, plan i tim od poverenja. Novac mi nikad nije bio motivacija. On dođe vremenom ako se boriš za posao i samo je jedan deo onoga što dobiješ. Želeo sam, pre svega, da uspem, da napravim nešto svoje. Često volim da kažem da sve vreme misliš da gradiš posao, ali na kraju – on izgradi tebe. ■