„Luksuzna sramota“ se širi Kinom, poznati brendovi pod pritiskom
Bogati Kinezi postaju sve oprezniji u pokazivanju svog bogatstva dok se ekonomija suočava s preprekama, što stavlja tržište luksuzne robe pod pritisak.
Pojavljuju se znakovi tzv. „luksuzne sramote“ u Kini usled izazovnog makroekonomskog okruženja, slabog rasta BDP i niske potrošačke sigurnosti, što je negativno uticalo na potrošnju srednje klase, prema izveštaju konsultantske firme Bain & Company.
„Ne znači da nisu voljni da troše na luksuz – zapravo, kod nekih vodećih igrača i dalje vidimo vrlo snažne rezultate u Kini, ali ljudi postaju oprezniji oko aspirativne potrošnje i to će se nastaviti“, rekao je Derek Deng, stariji partner u Bain & Company.
„Bogatiji kupci se boje da ih se ne vidi kao previše raskošne ili previše upadljive“, izjavila je Claudia D’Arpizio, partnerka i globalna menadžerka mode i luksuza u Bain & Company.
Važno je napomenuti da ovaj pojam nije nov. „Nazivamo to luksuznom sramotom, slično onome što se dogodilo u SAD 2008.-2009. godine“, rekla je D’Arpizio. „Čak i ljudi koji mogu priuštiti ove proizvode manje su skloni tome, kako se ne bi videlo da kupuju ili nose vrlo skupe proizvode.“
„tihi luksuz“
Umesto toga, kineski potrošači sve više biraju stil „tihe luksuznosti“, investicione komade i luksuzne proizvode koji su „suptilniji“ i „manje vidljivi“, dodala je.
Kina je druga najveća ekonomija na svetu i dom za više od 98.000 ultra-bogatih pojedinaca – onih s neto vrednošću većom od 30 miliona dolara, odmah iza Sjedinjenih Država. Međutim, ekonomija je pod pritiskom nakon Kovida, uz očekivanja usporenog rasta i slabe potrošnje.
Dok se zemlja i dalje bori s visokom nezaposlenošću mladih i problemima na tržištu nekretnina, neki kineski kupci okreću leđa raskoši usred ekonomske nesigurnosti.
Iako se očekuje da će globalni sektor ličnih luksuznih dobara rasti umereno, do 4 odsto ili čak 420 milijardi dolara, luksuzno tržište u Kini se „bori“ i „generalno smanjuje“, stoji u izveštaju Bain & Company.
„Zajednički prosperitet“
Kineski politički stav takođe je igrao ulogu u „luksuznoj sramoti“ koju osećaju kineski potrošači. „Ljudi su suptilniji u ovim vremenima“, rekao je Kenneth Chow, glavni savetnik u Oliver Wyman, za CNBC. „Vlada podstiče zajednički prosperitet i obeshrabruje bilo kakvo obožavanje novca“.
„Zajednički prosperitet“, prvi put je spomenuo 1950-ih, Mao Zedong, termin je ponovno vratila u igru kineska vlada 2021. s ciljem stvaranja umerenog bogatstva za sve.
Kina je u maju započela suzbijanje „pokazivanja bogatstva“ i zabranila nekoliko onlajn influensera – često poznatih po raskošnom načinu života – na kineskim društvenim mrežama.
„Mislim da je ovo uveliko povezano s vladinim stavom“, rekla je D’Arpizio. Kampanja za zajednički prosperitet stvorila je psihološki uticaj na Kineze, dok su neki od bogatijih pojedinaca počeli da premeštaju novac van zemlje, dodala je ona.
„Takođe, tokom vremena kada je ekonomija nesigurnija, što se moglo videti u drugim zemljama, bogatija i imućnija populacija okleva da javno pokazuje svoje bogatstvo“, rekao je Chow.
Kineski potrošači postaju sofisticiraniji, rekao je Deng iz Bain & Company. Dok su pre bili spremniji da plate premiju za strane brendove, danas mnogi od njih donose odluke o kupovini na osnovu kvaliteta proizvoda ili vrednosti koju brend nudi.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: Poslovni dnevnik
Foto: unsplash
