Loše navike narušavaju zdravlje već u tridesetim, poručuju naučnici
Mentalno i fizičko zdravlje može početi da opada znatno ranije nego što se ranije mislilo – već do 36. godine života – ako se u mladosti ne suzbiju štetne navike poput pušenja, prekomernog konzumiranja alkohola i fizičke neaktivnosti. Ovo su zaključci nove recenzirane studije objavljene u naučnom časopisu Annals of Medicine (Elevate), koja je analizirala podatke prikupljene tokom više od tri decenije, prateći učesnike od detinjstva do šezdesetih godina.
Istraživački tim sa Univerziteta u Jiveskili (Jyväskylä), u Finskoj, sproveo je jedinstvenu longitudalnu studiju prateći više stotina osoba rođenih 1959. godine, kako bi precizno utvrdio uticaj loših navika na zdravlje kroz različite životne faze. Podaci o mentalnom i fizičkom zdravlju prikupljeni su kada su ispitanici imali 27, 36, 42, 50 i 61 godinu.
Istraživanje je pokazalo da osobe koje su u više navrata imale sve tri rizične navike – pušile, konzumirale velike količine alkohola i bile fizički neaktivne – imaju znatno lošije zdravstvene pokazatelje već do 36. godine. U poređenju sa osobama koje nisu imale nijednu od ovih navika, zabeležen je porast simptoma depresije, veći metabolički rizik (koji uključuje krvni pritisak, šećer, masnoće i obim struka), pad psihološke dobrobiti i niža samoprocena zdravlja.
U brojkama, kod osoba sa sve tri navike u datom trenutku, depresivni simptomi porasli su za 0,1 poen, metabolički rizik za 0,53, psihološko blagostanje je opalo za 0,1, a samoprocena zdravlja pala za 0,45 poena. Kod onih koji su ove navike održavali dugoročno, uticaj je bio još izraženiji – metabolički rizik je porastao za čak 1,49 poena.
Autori su otkrili specifične obrasce: fizička neaktivnost ima najsnažniji negativni uticaj na fizičko zdravlje, pušenje je najviše povezano sa pogoršanjem mentalnog zdravlja, dok je alkohol imao negativne efekte na oba aspekta.
Foto: Donbaron/Freepik
Iako su ranije studije uglavnom pratile učesnike od srednjih godina, ova finska studija pokazuje da zdravstvene posledice loših navika postaju merljive mnogo ranije. Ključno je što se efekti negativnog ponašanja akumuliraju – što duže traju, to su posledice ozbiljnije.
„Neprenosive bolesti kao što su bolesti srca i rak uzrok su gotovo tri četvrtine svih smrti širom sveta. Naše istraživanje pokazuje da zdrav način života može značajno smanjiti rizik od ovih bolesti“, izjavila je dr Tia Kekäläinen, vodeći autor studije.
Iako studija nije mogla dokazati uzročno-posledičnu vezu (jer je reč o posmatračkom istraživanju), autori smatraju da postoji obostrani odnos – loše navike pogoršavaju zdravlje, ali i stres i loše mentalno stanje mogu doprineti lošim navikama.
Autori napominju da su rezultati najrelevantniji za generacije rođene krajem 1950-ih i tokom 1960-ih u Finskoj i drugim zapadnim zemljama. Ipak, upozoravaju da se ovi obrasci mogu delimično menjati kod mlađih generacija usled drugačijih društvenih okolnosti i novih oblika rizičnog ponašanja.
Važno je istaći i da su istraživači ocenjivali samo tri faktora ponašanja, pri čemu nisu uzimali u obzir ishranu i druge moguće uticaje – što bi, kako kažu, trebalo uključiti u buduća istraživanja.
Bez obzira na to, poruka je jasna: zdrave navike treba usvajati što ranije, kako bi se posledice izbegle – ali, nikada nije kasno za promenu. Čak i promene u srednjim godinama mogu pozitivno uticati na zdravlje u poznijem dobu.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: BIZLife/B.D.
Foto: Syda productions/Freepik
