Lešnik koji završi u Nuteli uzgajaju žene u jednom drevnom gradu
Ljubitelji kafe sa aromom ili slatkiša možda ne znaju da većina svetskih lešnika potiče iz jednog primorskog planinskog lanca u Turskoj, gde ih žene proizvode vekovima.
Smešten na obroncima Pontskog planinskog lanca sa pogledom na Crno more u severoistočnoj Turskoj, drevni grad Giresun poznat je po zadivljujućem pogledu na obalu i strmom planinskom reljefu. Ali više od svega, poznat je po svojim lešnicima.
Više od 72 odsto svetskih lešnika dolazi iz Turske, a oko 60 odsto dolazi iz regiona istočnog Crnog mora gde se nalazi Giresun. Tradicija uzgoja lešnika ovde seže hiljadama godina unazad. Takozvani „otac istorije“, Herodot, čak je govorio o bogatstvu lešnika u Turskoj u 5. veku pre nove ere. Od 1400. lešnici iz Giresuna i okolnog istočnog crnomorskog regiona uvozili su se u Evropu i šire.
Pre nego što lešnici uđu, na primer, u teglu Nutele, oni se uzgajaju na mestima kao što je Turska. U Giresunu su lešnike ranije uzgajale žene, a danas one počinju da preuzimaju i proizvodnju i prodaju proizvoda od lešnika, kao što je niz čokoladnih proizvoda. U prošlosti, orašasti plodovi su se često izvozili u inostranstvo da bi se prodavali u Turskoj u obliku proizvoda kao što su čokoladice i namazi. Međutim, preduzeća poput Home of the Hazelnut, koju vode tri sestre čija porodica ima nasleđe u lokalnoj industriji lešnika, počinju da to menjaju, piše BBC.
Lešnik (Freepik)
Žene glavne u uzgajanju lešnika
„U ovom regionu 80 odsto proizvoda od lešnika prerađuju žene. Uvek su žene te koje najbolje brinu o ovim orašastim plodovima, kako na poljima tako i u baštama. Zato sada želimo da te žene postanu i uzgajivači i donosioci odluka“, kazala je Saiari Sungur, jedan od vlasnika i suosnivača kompanije, za Discovering the World’s Table.
Od kada je pokrenut pre devet godina, Home of the Hazelnut održava drevnu tradiciju Giresuna, a istovremeno postaje primer za novu generaciju lokalnih žena. Sungur je ponosna na uspeh svoje porodice i na to kako je inspirisala druge žene u ovoj oblasti da pokrenu sopstvena preduzeća.
„Sada kada je mnogo žena počelo da uviđa koliko je ovaj proizvod vredan, mnogo više počinje da ga proizvodi i poseduje. Mislim da je ovo fenomenalno“, rekla je ona za BBC.
Iako turska industrija lešnika i dalje cveta, problemi su na vidiku. Kao i na mnogim mestima širom sveta, sposobnost zemlje da uzgaja drveće i žbunje lešnika je ugrožena faktorima životne sredine. Klima koja se menja ovde utiče na usev, što dovodi do veće vlažnosti i priliva štetočina.
Lešnik (Freepik)
Uticaj klime
„Kako se klima promenila, nove štetočine stižu u poslednje tri ili četiri godine“, objasnila je dr Sebahat K Ozman-Salivan, naučnik za zaštitu bilja i uzgajivač lešnika koji je odrastao u regionu Giresun.
„Veliki je problem za kontrolu jer se hrani mnogim biljkama. Takođe, ako imamo visoku vlažnost, imamo bolest plesni“, dodala je ona, objašnjavajući da lešnici obično uspevaju u sušnijim klimama.
Ozman-Sullivan brine da lokalni pokušaji da suzbiju najezde štetočina mogu doneti više štete nego koristi.
„Ljudi koriste pesticide, to nije dobro jer u tlu živi mnogo mikroorganizama i moramo ih održavati u životu“, istakla je.
Uzgajivači lešnika u Giresunu su veoma ponosni na blagodat koji dolazi iz njihovog jedinstvenog ekosistema planine i mora. I mnogi su, poput Ozmana-Salivana, odlučni da zaštite to i svoju tradiciju za buduće generacije.
„Želimo da nastavimo da uzgajamo lešnike u ovom prelepom pejzažu“, rekla je ona.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: BIZLife
Foto: Freepik
