Kraj frilens buma? Zašto pada broj gig radnika u regionu?
U prvoj polovini 2025. broj gig radnika nastavio je da opada usled kombinacije globalne ekonomske neizvesnosti, zasićenja tržišta, jačanja lokalnih prilika za zapošljavanje i sve izraženije migracije mladih iz regiona. Broj aktivnih gig radnika u Jugoistočnoj Evropi nastavio je da opada i u prvoj polovini 2025. godine. Prema najnovijim podacima Gigmetra, koje je danas predstavio tim Centra za istraživanje javnih politika, broj radnika na platformama smanjen je za dodatnih 0,7%.
Iako blag, ovaj pad je četvrti zaredom – signal da se talas rasta zaustavio. Najviše su sa tržišta digitalnog rada odlazili radnici iz oblasti razvoja softvera i kreativnih usluga: čak 90% radnika koji su napustili tržište dolazili su iz te dve profesije.
„Promene koje posmatramo ne mogu se tumačiti izolovano,“ kaže Vladan Ivanović, glavni istraživač Gigmetra i redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu.
„Reč je o posledici kombinovanog dejstva globalne ekonomske neizvesnosti, sporijeg rasta i lokalnih faktora poput jačanja domaćeg tržišta rada koje danas nudi bolje mogućnosti za angažovanje stručne radne snage u odnosu na prethodni period.“
Najdominantnije platforme za gig radnike
Upwork ostaje najdominantnija platforma sa 55,6% ukupnog tržišta, ali beleži pad udela. Freelancer i Guru beleže porast – Freelancer naročito, sa rastom od 4,8%.
„Ipak treba voditi računa da platforme ne objavljuju sve parametre prikaza aktivnih korisnika, što donekle komplikuje preciznije procene. Uprkos tome, uz doslednu metodologiju koju primenjujemo, moguće je proceniti glavne tokove,“ kaže Zoran Kalinić, redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu, i član Gigmetar tima.
Rumunija je jedina zemlja u regionu koja je zabeležila rast broja radnika na sve tri platforme: od 0,5% na Guruu do 4,8% na Freelanceru. Najveći pad zabeležen je u Albaniji i Severnoj Makedoniji, kako u apsolutnim tako i u relativnim brojkama. Ako posmatramo samo rezultate na Upworku, najdominantnijoj platformi u regionu, učešće žena u gig radu poraslo je na 37,3%, delom zato što je pad bio intenzivniji kod muškaraca (3,5%) nego kod žena (2,3%).
Analiza tržišta rada pokazuje: Ove veštine će biti zamenjene do 2030. godine
„Izražen rast broja frilensera u prethodnim godinama nije mogao da traje zauvek i tržište je verovatno dostiglo svoje granice,“ kaže Branka Anđelković, koosnivačica i programska direktorka Centra za istraživanje javnih politika. „Ovo je rezultat kako stvaranja boljih prilika na domaćem i stranom tržištu rada, tako i tokova koji deluju u suprotnom smeru a pre svega su izraženi u zemljama gde veći broj mladih ljudi napušta svoje domicilne zemlje, kao što je to slučaj sa zemljama Zapadnog Balkana.“
Podaci pokazuju da je gig rad manje privlačna opcija u zemljama koje nude više mogućnosti na tradicionalnom tržištu rada, i obratno. Tako Severna Makedonija ima čak 7,3 puta više gig radnika po glavi stanovnika nego Mađarska, koja ima najmanji broj radnika na 100.000 ljudi u regionu.
„Vidimo jasne razlike u obrascima reagovanja na istu spoljašnju situaciju,“ kaže Tanja Jakobi, izvršna direktorka Centra za istraživanje javnih politika. „U nekim zemljama gig rad ostaje privremeno rešenje, u drugima, uprkos stagnaciji i dalje predstavlja važnu strategiju preživljavanja.“
Prosečna tražena cena rada porasla je za svega 2%. Najvišu prosečnu cenu i dalje beleži Hrvatska (27 USD po satu), dok je Severna Makedonija jedina zemlja ispod 20 USD (19,8 USD). Rast je bio nešto izraženiji kod muškaraca (2,2%) nego kod žena (1,8%).
„Iako žene sada čine veći deo ukupne populacije nego ranije, jaz u zaradi između polova se produbljuje,“ ocenjuje Ljubivoje Radonjić, asistent na državnom univerzitetu u Novom Pazaru. „To ukazuje da većina gig radnica ostaje u profesijama koje su niže plaćene ili manje tražene.“
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: BIZLife
Foto: Freepik/branin
