Gde su nestali srpski frilenseri? Prvi put zabeležen pad na GIG tržištu rada

Nakon značajnog dvocifrenog rasta u postpandemijskom periodu, najnovija merenja otkrivaju značajan pad broja gig radnika u Srbiji na vodećoj platformi, od čak 17,8%. Ovaj trend označava preokret u odnosu na prethodna merenja, koja su pokazivala konstantan rast broja gig radnika, saopštio je Centar za istraživanje javnih politika na predstavljanju rezultata merenja Gigmetra, instrumenta kojim Centar meri karakteristike tržišta gig rada u Srbiji i regionu Jugoistočne Evrope. 

„Centar meri karakteristike gig tržišta rada u Srbiji i u regionu Jugoistočne Evrope dva puta godišnje od kraja 2019. godine“, rekao je prof. dr Zoran Kalinić, član tima Gigmetra.

Po prvi put od početka rada Gigmetra, zabeležen je pad populacije frilensera.

Ovakva kretanja rezultat su dešavanja u globalnom okruženju koje je puno izazova. Na prvom mestu tu su oružani konflikti i geopolitička nestabilnost, zatim restriktivna ekonomska politika, sveukupna privredna situacija na ključnim tržištima sa kojih dolazi tražnja za gig radom (SAD, Kanada, Australija i Azija) i demografske promene na srpskom tržištu rada koje kreiraju više izbora za prelazak digitalnih radnika u sferu tradicionalnog rada.

„Ove okolnosti ukazuju na zavisnost digitalnog tržišta rada od kretanja na konvencionalnom tržištu rada“, rekao je prof. dr Vladan Ivanović, član tima Gigmetra. „Takođe, opadanje broja gig radnika može biti i rezultat uticaja tehnoloških promena, odnosno uticaja AI na transformaciju digitalnog tržišta rada.“

Posao, tim (Unsplash)

I pored zabeleženog pada broja gig radnika, najnovije merenje ukazuje na značajno kvalitativno restrukturiranje tržišta gig rada: struktura se pomerila ka bolje plaćenim profesijama. Prosečna cena rada je nastavila da raste i dostigla je istorijski maksimum od 21,8 US$/h: gig radnici i radnice su u proseku tražili 3% veću cenu rada po satu nego što je to bio slučaj u prethodnih 6 meseci.

Ovo su najvažnije promene na gig tržištu rada u proteklih šest meseci:   

• Ukupna populacija gig radnika pala za 17,8% u odnosu na prethodno merenje, čime je prekinut dvocifreni rast populacije zabeležen u postpandemijskom periodu
• Udeo žena u ukupnoj populaciji se blago povećao, usled dominantnog napuštanja gig tržišta od strane muškaraca: one sada čine 33,7% gig populacije, a njihov udeo je povećan za 1 p.
• Najveći odliv muškaraca zabeležen je u oblasti pisanja i prevođenja: 4,4 puta više gig radnika nego gig radnica  je napustilo tržište
• Jedina populacija gde nije došlo do pada brojnosti jesu gig radnice koje su radile na poslovima razvoja softvera.
• Region Šumadije i Zapadne Srbije je jedini u kojem nije došlo do smanjenja broja gig radnika u oblasti razvoja softvera.U uslovima snažne kontrakcije tržišta, najveću otpornost su pokazale one profesije u kojima su zarade najviše kao što su oblasti profesionalnih usluga i razvoja softvera.
• 

Povećan udeo žena

Novo merenje je donelo dalji, iako blagi, rast učešća gig radnica u ukupnoj populaciji – one sada čine 33,7% gig populacije. Iako je to značajno bolje u odnosu na prosek zastupljenosti gig radnica u nekim drugim regionima – Aziji (25%) ili Africi (24%) i dalje postoji značajno zaostajanje u odnosu na prosek Jugoistočne Evrope (43%), a naročito Severne Amerike (50%).

Najveći odliv sa digitalnog tržišta rada, kada su gig radnice u pitanju se desio upravo u kategoriji onih koje su imale iskustva u radu. To može sugerisati da je za njih gig rad u prethodnom periodu postao manje atraktivan ili da više nije u skladu sa njihovim potrebama. Razlozi se mogu sastojati u relativno, u odnosu na tradicionalno tržište rada, neatraktivnim uslovima i načinu rada, kao što su  pitanja socijalnog osiguranja i poreskog tretmana.

Pomeranje GIG populacije

Dve najzastupljenije profesije i dalje svakako ostaju kreativne usluge i multimedija i razvoj softvera. Ipak, osnovni nalaz najnovijeg merenja je da je u svim profesijama došlo do pada broja radnika. Ona je bila najmanja u oblasti razvoja softvera (2,4%), značajno veća u oblasti profesionalnih usluga (13%). Sve ostale profesije beleže pad broja radnika od 20% i više, pri čemu je najveća kontrakcija bila u oblasti pisanja i prevođenja – 28,7%.

„Jedno od potencijalnih objašnjenja za ovaj izraziti pad u oblasti pisanja i prevođenja je sve raširenija upotrebe veštačke inteligencije“, navela je Branka Andjelković koosnivačica i programska direktorka CENTRA i članica Gigmetar tima. „Najznačajniji zaključak koji se na osnovu ovakvih trendova može izvući jeste da u uslovima snažne kontrakcije tržišta, najveću otpornost pokazuju one profesije u kojima su zarade najviše“ dodala je Andjelković.

Ovo je u skladu sa ekonomskim pretpostavkama prema kojim veličina podsticaja određuje kretanje ponude rada na određenom tržištu. Isto tako, jedna od mogućih interpretacija ovakvih trendova jeste da je usled značajne tražnje za uslugama iz oblasti razvoja softvera ili profesionalnih usluga, i manje (globalne) konkurencije sa kojom se suočavaju srpski gig radnici, „povlačenje“ gig radnika sa tržišta bilo manje izraženo.

„U svakom slučaju, ovo je značajno kvalitativno restrukturiranje tržišta gig rada: struktura se pomerila ka bolje plaćenim profesijama“, rekla je Tanja Jakobi, izvršna direktorka CENTRA i članica Gigmetar tima.

Rast zarada ne pomaže

Ono što poslednje merenje čini naročito zanimljivim jeste činjenica da je došlo do odliva gig radnika sa tržišta uprkos trendu rasta zarada. U pogledu cene rada gig radnici su u proseku tražili 3% veću cenu rada po satu nego što je to bio slučaj u prethodnih 6 meseci. Time je ovo 4. uzastopno merenje u kojem je prisutan rast zarada, i u kome je prosečna zarada po satu za srpske gig radnike dostigla istorijski maksimum od 21,8 US$.

Takođe, ovo je prvi put od kako se sprovodi merenje putem Gigmetra, da je prosečna cena rada srpskih gig radnika po satu viša od globalne cene rada – koja za 2023. iznosi 21 US$ po satu. S druge strane, to je i dalje značajno zaostajanje u odnosu na najrazvijenije digitalno tržište rada na svetu, odnosno USA. Srpski gig radnici zarađuju tek 40,5% prosečne zarade po satu američkog radnika.

Osim toga, o kretanjima cene rada za srpske gig radnike indikativniji pokazatelji mogu biti visine najčešće traženih zarada. Najveći broj srpskih gig radnika je u najnovijem merenju tražio između 3 US$/h (najniža cena rada u uzorku) i 12 US$/h – njih ukupno 3.555. Ukoliko se tome doda i 2.733 radnika koji su tražili između 12 US$/h i 21 US$/h, to čini da većina gig radnika – 62,5% njih radi za iznos koji je niži od 21 US$/h (globalnog proseka). Pritom, 25% populacije zarađuje 10 ili manje US$/h, dok u drugom i trećem kvartilu gig radnici zarađuju između 10 i 30 US$/h. S druge strane, zaradu od 100 USD$/h i više zahteva svega 1,3% aktivne gig populacije.

Rast tražene cene rada je bio univerzalan na nivou polova. I kod gig radnica i kod gig radnika cena je porasla, tako da gig radnice sada zarađuju 86,3% plate gig radnika po satu, što je gotovo identično rezultatu u odnosu na prethodno merenje. Osim toga, i dalje su prisutni veliki dispariteti u nivoima stvarnih prihoda koje gig radnici i gig radnice ostvaruju na tržištu – žene ostvaruju tek 24,2% ukupnih prihoda od gig rada. Te razlike su najverovatnije rezultat nekoliko faktora: značajno većeg broja gig radnika od gig radnica, veće koncentracije gig radnika u bolje plaćenim profesijama, razlikama u zaradama koje su u proseku veće kod muškaraca, potencijalno većoj sklonosti žena da gig rad koriste kao dodatni izvor prihoda, ali i u proseku većoj uposlenosti gig radnica od gig radnika – faktoru čije je dejstvo suprotno delovanju preostalih faktora.

Frilenseri u urbanim sredinama

I ovo merenje pokazuje da je najveći broj srpskih frilensera prisutan u regionalnim centrima i velikim gradovima. Kontinuirano praćenje populacije gig radnika u regionima ukazuje da najveći deo populacije živi i radi u 28 gradova u Republici Srbiji (84,1%).

Trenutno u Srbiji postoji 10 gradova u kojima populacija gig radnika prevazilazi udeo od 1%. Pored značajne koncentracije gig radnika u četiri administrativna centra – Beogradu (41,2%), Novom Sadu (13,1%), Niša (8,3%) i Kragujevcu (2,9%), to su Subotica, Pančevo, Kraljevo, Zrenjanin, Čačak i Kruševac. Budući da prema poslednjem merenju Leskovac više nije na listi gradova u kojima je preko 1% ukupne gig populacije, Niš je ostao jedini grad sa značajnijim brojem gig radnika u regionu Južne i Istočne Srbije.

Izvor: BIZLife

Foto: Pexels/Unsplash/Freepik/Pixabay