Korona popušta, ukidaju se stroge mere karantina u Šangaju

Da li je korona konačno počela da jenjava u Šangaju?

Većina strogih mera izolacije i karantina u Šangaju je ukinuta nakon dva meseca, prenose agencije.

U Šangaju, ekonomskom i finansijskom centru Kine, u utorak je zabeleženo samo 15 novih infekcija koronavirusom. To je najmanji broj slučajeva u poslednja tri meseca.

Na vrhuncu poslednjeg talasa zaraze kovidom u aprilu, u jednom su danu prijavili čak 27.000 slučajeva.

Širom države, Kina je zabeležila 68 slučajeva, od kojih je 46 bilo asimptomatsko.

Dok ostatak sveta uglavnom pokušava da nastavi da živi s kovidom, Kina nastavlja sa strategijom nulte tolerancije na kovid.

Pojavljivanje omikron varijante u Kini u martu je uzrokovalo najveće širenje virusa od početka pandemije pre dve godine.

Kineski naučnici upozorili su da bi potpuno popuštanje pandemijskih mera u zemlji moglo dovesti do 1,5 miliona smrti u razdoblju od šest meseci.

Ko uđe u fabriku, ne izlazi

Inače mediji su ovih dana preneli da u kineskoj metropoli Šangaj fabrike opet smeju da rade, ali pod jednim uslovom – da ih radnici nikad ne napuštaju. Tako radnici su pre popuštanja mera nedeljama boravili u pogonima Folksvagena, Simensa i drugih velikih firmi.

Nakon što je lokdaun najpre zatvorio sve fabrike, firme su od vlasti dobijale odobrenja za nastavak rada – ali pod uslovom da radnik koji kroči u krug fabrike više ne sme da je napusti, prenosi Dojče vele (DW).

Radnici su bili u takozvanom „mehuru“, jer se računa da tako virus ne može da uđe.

Veliki psihički pritisak

Šangaj je ekonomski centar Kine, sa bruto-domaćim proizvodom otprilike deset puta većim od cele Srbije.

Kad Šangaj stoji, to oseća ceo svet.

„Većina od 4.000 firmi koje opet smeju da rade imaju ključnu ulogu ili su neizostavni isporučioci u branšama auto-industrije, gradnje mašina, hemijskoj ili farmaceutskoj industriji“, kaže Betina Šen-Behancin, potpredsednica Evropske trgovinske komore u Kini.

Otprilike trećina kompanija u kojima su radnici tako boravili sve vreme su strane kompanije.

„Ko uđe u fabriku, tu je. Ljudi smeju da izađu samo u slučaju bolesti. Možete zamisliti koliki je to psihički pritisak“, kaže ona.

Vilemsen tvrdi da je privrženost firmi ono što većinu dovodi u fabriku. „Dolaze i kažu: Važno mi je da radim kako bismo ostali profitabilni i imali bolju budućnost.“

U jednoj firmi radnici su podigli malu bunu. Nakon pet sedmica u fabrici, mnogi mladi radnici su hteli da odu. Bilo je nereda i sukoba, a naposletku su neki smeli kući. Oni koji su ostali, dobili su trostruko višu platu.

Izvor: DW, agencije

Foto: Pixabay, Beta/AP