5 efikasnih načina da poboljšate svoje komunikacijske veštine
Jasna komunikacija je dobra za posao i život — ali ubedljiva komunikacija može vas odvesti na drugi nivo.
Mnogi od nas povezuju komunikaciju sa anksioznošću, ali ovaj strah se može prevazići. Izbor proverenih tehnika može nam pomoći da komuniciramo sa poverenjem u planiranim i spontanim situacijama. Od „komadanja“ sadržaja do pravljenja jednostavnih narativa, ovi praktični komunikacioni alati mogu pomoći da se utre put ka uspehu.
Komunikacija je ključna za naš uspeh u ličnom i profesionalnom životu. Postižu se dogovori, započinju veze, odgovara na pitanja i još mnogo toga, uz pravu vrstu komunikacije. Svi možemo imati koristi od usavršavanja i razvoja naše komunikacije.
Evo 5 ključnih uvida — i konkretnih radnji koje možete preduzeti — da biste postali efikasniji komunikator.
#1 Prepoznajte „stvarni i osećajni jaz“
Anksioznost je često prisutna u našoj komunikaciji. Većina ljudi prijavljuje visok nivo anksioznosti kada govore u situacijama koje su im važne. Jedan ogroman izvor te anksioznosti je ideja da nas drugi procenjuju i osuđuju. Postajemo izuzetno samosvesni, pitajući se kako drugi primećuju svaku sitnicu koju kažemo ili uradimo.
Tim, razgovor, komunikacija (Freepik)
Da bismo ublažili ovo samosvesno osećanje, možemo se podsetiti „stvarnog i osećajnog jaza“ – značajnog jaza koji postoji između toga kako mi vidimo stvari i kako nas drugi vide da radimo te stvari. Drugi jednostavno nemaju ni približno tako dobro prepoznavanje o našim unutrašnjim stanjima kao što mi mislimo da imaju.
Da bismo smanjili to koliko intenzivno i duboko shvatamo da drugi osećaju šta je u nama, možemo da postanemo svesni ovog jaza. Koristeći svoj pametni telefon, snimite sebe kako odgovarate na jedno od sledeća dva pitanja: „Ispričajte priču o projektu na kojem radite na poslu“ ili „Razgovarajte o ličnom cilju koji imate i koji želite da postignete uskoro“.
Neka vaš odgovor bude kratak – oko jedan do dva minuta. Kada završite, pustite svoj odgovor. Koliko ste nervozno izgledali, a koliko ste zaista bili nervozni? Kada učenici izvode ovu vežbu, primećuju da ne izgledaju ni približno tako nervozno kao što su se osećali. Njihov osećaj da su „osuđeni“ od strane drugih se raspršuje, ostavljajući ih smirenijima, samopouzdanijima i kontrolisanim.
#2 Podelite svoje misli u segmente
Pažnja je najdragocenija roba koju danas imamo na svetu. Naša pažnja se stalno povlači u mnogo različitih pravaca. Možemo pomoći našoj publici da se fokusira na našu komunikaciju koristeći način na koji razbijamo ono što govorimo. Psihologija nas je naučila da imamo tendenciju da pamtimo ono što čujemo/pročitamo prvo i poslednje – efekte primata i nedavnosti.
Ove tendencije možemo iskoristiti u načinu na koji postavljamo naš sadržaj. Umesto da dajemo dugačke liste naših ideja, možemo ih podeliti u samostalne jedinice. Na primer, ako predstavljate proizvod, možete artikulisati problem, rešenje i prednosti. Deljenjem poruke koju želimo da prensemo stvaramo više početnih i završnih trenutaka, omogućavajući publici da ostane više angažovana i da zapamti više.
Umesto da dajemo dugačke liste naših ideja, možemo ih podeliti u samostalne jedinice.
Uzmite svoje teze za razgovor i logično ih grupišite. Umesto da prolazite kroz ceo plan razvoja, na primer, možete razgovarati o pokretanju projekta, razvoju, testiranju i implementaciji. Svaki od ovih delova će imati svoj početak i kraj. Rezanjem sadržaja na ovaj način, svojoj publici olakšavate obradu, pamćenje i upotrebu podataka.
#3 Usvojite način razmišljanja “not yet”
Mnogi od nas doživljavaju fizičke reakcije na mogućnost da govore spontano ili javno – povlačimo se u odbrambeni položaj, isključimo kameru, prekrstimo ruke ispred sebe ili se pogurimo. Dah nam se ubrzava, glasne žice se zatežu, a glas nam postaje pištaviji. Naš ton deluje kao odbrambeni – užurban, štur, uznemiren, oštar – a poruke koje prenosimo postaju isečene, neinkluzivne, distancirajuće i zatvorene.
To je zato što mnogi od nas nesvesno vide komunikaciju kao inherentno izazovnu i pretnju. Osećamo se opkoljenima i naše razmišljanje postaje kratkovidno, kruto, defanzivno.
Komunikacija (Freepik)
Preoblikovanjem spontane komunikacije kao prilike za povezivanje, saradnju i učenje, a ne kao pretnju, možemo se opustiti, dozvoliti da naša ličnost zablista, pa čak i da se zabavimo. Svoja tela činimo fizički većim i otvorenijim, približavajući se drugima i projektujući intimnije i privlačnije prisustvo. Naš ton zvuči sigurnije, kompetentnije i odmerenije, a naše poruke postaju empatičnije, detaljnije, inkluzivnije i privlačnije.
Jedan od načina da pomerite način razmišljanja sa pretnje na priliku je da usvojite stav „not yet“. Potencijalno možete razviti različite aspekte komunikacije, samo to još niste uradili. Postavite realne ciljeve i skicirajte korake za njihovo postizanje. Pregledajte svoju trenutnu stručnost i razmislite kakav bi rast mogao biti moguć kratkoročno i dugoročno. Stav „not yet“ takođe može da vas navede da sebi postavite korisna pitanja koja bi mogla da podstaknu poboljšanje.
#4 Napravite jednostavnu narativnu strukturu
Mi ljudi nismo baš vešti u pamćenju informacija. Jedva možemo da držimo više od sedam različitih brojeva u našim glavama odjednom, a verovatno smo gori kada je u pitanju pamćenje složenih koncepata. Naš mozak je dizajniran da zaboravi mnogo onoga što doživljavamo, filtrirajući tako da možemo da se setimo važnih stvari.
Ovo filtriranje kada je upareno sa slabom pažnjom često dovodi do toga da naša publika zaboravi šta komuniciramo. Možemo se suprotstaviti ovoj tendenciji kreiranjem strukturirane komunikacije. Struktura je narativ ili priča koja logično povezuje ideje jedne sa drugima, organizujući ih u početak, sredinu i kraj. Naš mozak je dizajniran da traži, uživa, stvara i pamti strukturirane narative ili priče. Strukturirajući našu komunikaciju kao logičan sled, pripremamo naše poruke da budu primećene i zapamćene, i mi i naša publika.
Komunikaciona veština (Unsplash)
#5 Budite koncizni, ništa više i ništa manje
Najbolja, najmoćnija komunikacija u formalnim i spontanim situacijama je jasna i oštro fokusirana. Ona prenosi sve što je publici potrebno da primi govornikovu željenu poruku — i samo te informacije. Ne ometa članove publike, ne dosađuje im, niti gubi njihovo vreme korišćenjem reči koje su nejasne, nerelevantne, neverovatno guste, pune akronima ili dugotrajne.
Konciznost olakšava primanje poruka, jer aktivira manje sistema za obradu u mozgu. Izgovaranje manje reči obično će nam omogućiti da se bolje povežemo sa publikom i zadržimo njenu pažnju. Publika ima malo strpljenja za naduvene poruke. Moramo se zapitati: da li je sve što govorimo – svaka ideja, rečenica ili reč – zaista neophodna? Ili bismo mogli brže i efikasnije da prenesemo čak i relativno jednostavne, pristupačne koncepte bez žrtvovanja jasnoće i relevantnosti?
Definisanjem svakog dela svog cilja možete da usavršite i fokusirate svoju poruku na ono što je relevantno i neophodno da podelite sa svojom publikom — ništa više i ništa manje.
Da biste sebi pomogli u izradi jasnih, sažetih poruka, definišite cilj koji vam pomaže da odredite šta je važno da uključite, a šta ne uključite u svoje poruke. Cilj se sastoji od tri dela: informacija, emocija i akcija. Drugim rečima, šta želite da vaša publika zna, oseća i radi kao rezultat vaše komunikacije. Definisanjem svakog dela svog cilja možete da usavršite i fokusirate svoju poruku na ono što je relevantno i neophodno da podelite sa svojom publikom — ništa više i ništa manje. Zaključak: Vaš cilj vam pomaže da date prioritet informacijama koje prenosite tako da možete biti i precizni i koncizni, piše portal BigThing.
Naša sposobnost da komuniciramo na samouveren, ubedljiv i koncizan način direktno utiče na našu sposobnost da budemo uspešni u planiranim i spontanim situacijama razgovora. Koristeći ove tehnike, svi možemo naučiti da razmišljamo brže i pričamo pametnije – u svakoj situaciji.
Izvor: BIZLife
Foto: Unsplash/Freepik
