CarVertical, kompanija za obradu podataka o automobilima, sprovela je istraživanje vezano za vraćanje kilometraže u 22 države u Evropi i SAD kako bi se videlo kako lokalne vlasti tretiraju prevare sa kilometražom i kakvi se zakoni sprovode.

Zatvorska kazna za prevaru sa brojačem kilometara moguća je u 16 od 22 analizirane zemlje, a Hrvatska prednjači sa najvišom mogućom kaznom od svih proučavanih zemalja, sa kaznom koja ide do 8 godina.

Kod nas se zakon time ne bavi

Zanimljivo je da kod nas u Srbiji ne postoji poseban zakon koji se direktno odnosi na vraćanje kilometraže. U Poljskoj, prevaranti mogu dobiti kaznu zatvora do pet godina, u Češkoj, Letoniji i Francuskoj dve godine, a u Nemačkoj i Mađarskoj jednu godinu.

Saobraćaj, automobili, vozila (Freepik)

Ovo pitanje je važno jer je 5,3 odsto automobila proverenih na carVertical-u u Srbiji imalo vraćenu kilometražu, u Hrvatskoj je taj procenat 3,5, a u Mađarskoj 6,1 odsto, što sugeriše da važeće zakonodavstvo ne sprečava prekršioce da i dalje varaju na kilometraži.

„Ne postoji jedinstveni pravni sistem za borbu protiv prevara sa vraćanjem kilometraže. Kada bi svi građani svake države članice EU-a imali isto zakonodavstvo kada se radi o prevarama, to bi dovelo do dugoročnog rešenja ovog problema. U međuvremenu, neke države to ne shvataju tako ozbiljno kao druge, i to je jedan od paradoksa s kojima se suočavaju globalne organizacije”, kaže Matas Buzelis, šef komunikacija i stručnjak za automobile u carVerticalu.

Teško je dokazati prevaru s brojačem

Iako je manipulacija brojačem kilometara tehnički nelegalna u mnogim zemljama, dokazivanje takvih slučajeva može biti problematično. Transakcije koje se odvijaju preko granica stvaraju okruženje sa asimetrijom informacija između kupaca i prodavaca automobila, otvarajući mogućnosti za povećanje kilometraže u jednoj zemlji, a zatim prodaju u drugoj sa lažnom kilometražom.

Adekvatno zakonodavstvo u vezi s prevarom s brojačem kilometara moglo bi smanjiti stopu ovakvih zločina i podstaći efikasniji prenos podataka o transakcijama automobila
između zemalja. Pošto zakoni pojedinih zemalja često ne uspevaju zaštititi prava svojih građana, kupci bi uvek trebalo da provere istoriju automobila pre nego što kupe polovni automobil. Inače, mogu postati jedan od hiljada žrtava prevare s brojačem kilometara širom Evrope.