Koliko koštaju, a koliko donose Zimske olimpijske igre?

Zimske olimpijske igre Milano–Kortina 2026. godine stavljaju sever Italije u centar svetske pažnje. Procene pokazuju da bi Igre mogle da generišu ukupno 5,3 milijarde evra ekonomske vrednosti. 

Italija prvi put posle Torina 2006. ponovo organizuje Zimske igre. Međutim, ovog puta model je drugačiji. Takmičenja su raspoređena u više gradova – Milano, Kortina d’Ampeco, Verona, Valtelina i Val di Fijeme. Ovaj koncept spaja modu, kulturu i alpski turizam u jedinstvenu, višedestinacijsku ponudu.

Ovogodišnje olimpijske medalje vrede više nego ikada

Turizam donosi milijarde

Prema izveštaju banke Banca Ifis, oko 2,3 milijarde evra dolaziće iz turizma, prenosi Euronews Business.

Tokom samih Igara očekuje se oko 1,1 milijarda evra potrošnje posetilaca i organizacionog osoblja. Dodatnih 1,2 milijarde evra procenjuje se u narednih 12 do 18 meseci, zahvaljujući produženom turističkom talasu.

Foto: Jamie Squire/Pool Photo via AP

Preostalih 3 milijarde evra odnosi se na infrastrukturne investicije i dugoročno nasleđe. Modernizuju se sportski objekti, ali i putevi, železnica i gradska infrastruktura.

Organizatori očekuju oko 2,5 miliona gledalaca. Prosečan boravak biće tri noći, uz posete više gradova i lokalnih atrakcija.

Hoteli, prevoznici i ugostitelji već beleže rast potražnje. Rezervacije rastu ne samo u zimskim centrima, već i u gradovima poput Verone i Venecije.

Italija na putu ka 66 miliona turista

Turizam je već jedan od stubova italijanske ekonomije. Prema podacima Oxford Economics, Italija bi 2026. mogla da ugosti 66 miliona stranih turista. Poređenja radi, 2023. ih je bilo 60 miliona.

Ove godine se očekuje rast turističke potrošnje od čak 2,9 milijardi evra. Gradovi na severu zemlje trebalo bi da nadmaše nacionalni prosek.

Ipak, efekat Zimskih igara tradicionalno je manji nego kod letnjih Olimpijskih igara. Primera radi, Pariz 2024. prodao je između 10 i 12 miliona karata. To je oko pet puta više nego što se očekuje u Italiji.

Analitičari navode da je disperzovani model organizacije smanjio rizik od prevelikih gužvi i infrastrukturnih zastoja. Time su gradovi poslali poruku da su otvoreni za turiste i van olimpijskih borilišta.

Troškovi pod kontrolom

Procene agencije S&P Global Ratings pokazuju da će ukupni troškovi iznositi između 5,7 i 5,9 milijardi evra. To je oko 0,3 odsto BDP-a Italije za 2025. godinu.

Oko 63 odsto troškova pokriva javni sektor, uglavnom kroz infrastrukturne projekte koje finansira centralna vlada.

Prema oceni analitičara, Igre u Milanu i Kortini koštaju manje od Sočija i Pekinga, ali više od ostalih zimskih izdanja u poslednjih 20 godina.

Važno je i poređenje sa Torinom 2006. Tada je grad preuzeo veliki deo finansijskog tereta, što je dovelo do ozbiljnog rasta duga i budžetskih problema. Ovaj put model finansiranja je stabilniji.

Mogu li prihodi da pokriju troškove?

Podaci pokazuju snažan rast interesovanja. Broj dolazaka iz inostranstva u severnu Italiju tokom ključnog perioda Igara porastao je za 160 odsto, prema podacima o avionskim kartama i smeštaju.

I domaća publika pokazuje veliko interesovanje. Gotovo 80 odsto stanovnika pogođenih regiona želi da prisustvuje bar jednom događaju.

Vlada Italije odobrila je dodatnih 200 miliona evra za promociju turizma, logistiku i bezbednost. Gradovima u krugu od 30 kilometara od olimpijskih borilišta dozvoljeno je da tokom 2026. povećaju boravišnu taksu. Polovina tih prihoda ide centralnoj vladi.

Salto koji je bio zabranjen 48 godina: Kako se backflip vratio u umetničko klizanje

S&P ipak upozorava da dugoročni makroekonomski efekat neće biti dramatičan. Italija je već među tri najposećenije evropske destinacije.

Ipak, pravi dobitak mogao bi biti u infrastrukturi i kvalitetu života. Bolja saobraćajna povezanost, modernizovani objekti i unapređene javne usluge ostaće i nakon što se olimpijski plamen ugasi.

Milano–Kortina tako postaje više od sportskog događaja. Postaje investicija u budućnost severa Italije.

Izvor: BIZLife/K. J.

Foto: AP Photo