Koje je najbolje vreme za VEČERU kako biste sagoreli kalorije i ostali siti
Vreme obroka može uticati na to kako naše telo skladišti masti, sagoreva kalorije i oseća se sito. Kada treba večerati onda da ne biste jeli do jutra i držali svoju težinu pod kontrolom?
Jedna studija sugeriše da ono što jedemo tokom dana može direktno uticati na našu biološku regulaciju težine na tri ključna načina: kroz broj kalorija koje sagorevamo, nivoe gladi i kako telo skladišti masti.
Ovo je dragoceno otkriće kako se rizik od gojaznosti može smanjiti na relativno jednostavan način – uzimanjem obroka nekoliko sati ranije.
Prethodna istraživanja su već identifikovala vezu između vremena obroka i povećanja telesne težine, ali ovde su istraživači želeli da bliže ispitaju vezu, kao i da otkriju biološke razloge.
Hrana, Kada treba večerati ?
Frank Scheer, iz bolnice „Brigham and Vomen’s“ u Bostonu, rekao je: „Želeli smo da testiramo mehanizme koji bi mogli da objasne zašto kasno jedenje povećava rizik od gojaznosti. Prethodna istraživanja su pokazala da je kasno jedenje povezano sa povećanim rizikom od gojaznosti, povećanjem telesne masti i smanjenim uspehom u gubitku težine. Želeli smo da razumemo zašto.“
U studiji je učestvovalo 16 učesnika sa indeksom telesne mase (BMI) u opsegu prekomerne težine ili gojaznosti.
Svaki volonter je prošao kroz dva različita šestodnevna eksperimenta, sa strogo kontrolisanim spavanjem i ishranom.
U jednom eksperimentu, učesnici su pratili strogi raspored od tri obroka dnevno u normalno vreme: doručak u 9 časova, ručak u 13 časova, večera oko 18 časova. U drugom je prvi obrok pomeren na oko 13 časova, a poslednja na oko 21 sat.
Kroz uzorke krvi, pitanja i druga merenja, tim je uspeo da napravi brojna zapažanja.
Kada treba večerati?
Kada su učesnici jeli kasnije, nivoi hormona leptina – koji nam govori kada smo siti – bili su niži, tako da su se učesnici možda osećali gladnije. Pored toga, kalorije su se sagorevale sporije.
Testovi su takođe pokazali da je ekspresija gena za masno tkivo, koji utiču na to kako telo skladišti masnoće, pojačala proces adipogeneze, koja gradi masno tkivo, i smanjila proces lipolize, koja razgrađuje masti.
Ovo istraživanje pokazuje da jedenje u određeno doba dana može uticati na to kako naša tela uravnotežuju energiju i rizik od gojaznosti, piše Novi List.
Za mnoge je ovo mnogo lakše primeniti nego da se pridržavaju dosledne dijete ili režima vežbanja.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: BIZLife
Foto: Unsplash/Freepik
