Ko će kupovati zemlju u Srbiji?

Član odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti Branislav Gulan rekao je za N1 da Srbija ima probleme sa zemljištem koji traju decenijama i koji se ne rešavaju, već se, kako kaže, guraju pod tepih.

Gulan kaže da Srbija ima strategiju razvoja poljoprivrede po kojoj je sve idelano – kako navodi, rast poljoprivrede prema jednoj varijanti je šest odsto, a prema drugoj devet. Stvarnost je, ipak, drugačija.

„Agrarna proizvodnja raste po 0,45 odsto. U prvoj godini primene strategije bio je pad, pa smo imali rast, ove godine pad preko 20 odsto. Postavlja se pitanje čije je zemljište u Srbiji, paorsko, državno, tajkunsko, zadružno. Nismo rešili probleme restitucije, ne znamo koliko imamo državne zemlje, problemi tek nastaju, ovo je prvi čin. Šta je administracija radila pet godina, zašto se čekalo, rešenje nije bilo na javnoj raspravi, nisu uzimana mišljenja stručnjaka, sumnjam da će ovo dobro da se završi. Ništa nismo radili od potpisivanja SSP, problemi tek nastaju sa zemljom“, smatra Gulan.

On navodi da je Mađarska je ustavom zabranila prodaju zemlje strancima, dok je, s druge strane, Rumunija zemlju „raskrčmila“.

„Vodimo prazne razogovore, imate već sad pojavu da se zakoni ne primenjuju, već sad se priprema da neko kupi za strance zemlju. Nisam siguran u zakon, nisu ni do sada stranci mogli da kupuju zemlju, pa su kupili 22 hiljade hektara“, kaže on.

„Stranci će naći ljude koji imaju džravljanstvo Srbije, taj će da kupi zemlju za njih i da je obrađuje. FAO je prognozirao da će Srbija od izvoznika hrane postati uvoznik, zavisi mnogo poljoprivreda od ćudi vremena, zašto smo to dozvolili. Koliko god se poseje biće hrane, ali pitanje je izvoza, izvozimo samo sirovine a ne izvozimo hranu“, rekao je Gulan.

Skupština Srbije nastaviće i danas načelnu raspravu o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, kojim je predviđeno da državljani država članica Evropske unije mogu da kupuju poljoprivredno zemljište u Srbiji.

Tim zakonom predviđeno je da stranci mogu da kupuju poljoprivredno zemljište pod uslovom da najmanje 10 godina žive u lokalnim samoupravama u kojima žele da kupe zemlju, da najmanje tri godine obrađuju zemljište koje je predmet kupovine, i da u svom vlasništvu imaju potrebnu opremu i mehanizaciju.

Izvor: N1

Foto: Pixabay