KBF: „Srbiji je potreban novi model privrednog rasta“

Predsednik Fiskalnog saveta Srbije Blagoje Paunović izjavio je danas da se približava trenutak kada će se efekat stranih direktnih investucija u Srbiji svesti na nulu, što po njegovoj oceni može biti veliki problem za ostvarivanje planiranih visokih stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP), rekao je on na Kopaonik biznis forumu. 

„Privredni rast u Srbiji do sada se zasnivao na visokim javnim ulaganjima i rastu stranih direktnih investicija, uz nisko učešće domaćih investicija. Sada nastaje probem finansiranja velikih javnih projekata, izgleda da se došlo do krajnje tačke jer se neki projekti odlažu“, rekao je Paunović na Kopaonik biznis forumu na panelu na temu da li je u Srbiji dostižna ekonomija visokih prinosa. ;

On je istakao da pad učešća stranih direktnih investicija u BDP pokazuje da se završava investicioni ciklus i da strani investitori sve veći deo dobiti izvlače iz zemlje i plasiraju na druga područja.

„U 24. godini priliv stranih direktnih investicija je bio 6,6 milijardi evra, a odliv po osnovu izvlačenja dobiti 4,3 milijarde, što je porast od 40 odsto“, rekao je Paunović.

Ukazao je da bi novi model privrednog rasta trebalo da se zasniva na porastu učešća domaćeg kapitala u investicijama.

„Treba više da se okrećemo ka preduzetničkom modelu rasta, odnosno na investicije i inicijative domaćih privrednika“, rekao je Paunović.

Ulaganja domaćeg kapitala, kako je dodao, ne treba da bude kao što je do sada – dve trećine u tradicionalnim sektorima, već u visokotehnološke oblasti.

„Pretpostavka za zdrav, dugoročno održiv razvoj je povećanje produktivnosti. Po tome zaostajemo za uporedivim zemljama jer je kod nas stopa rasta produktivnosti tri odsto, a kod njih pet odsto“, kazao je Paunović.

I profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Saša Aranđelović ocenio je da je ;prethodnih pet-šet godina u Srbiji nivo domaćih inesticija bio na relativno niskom nivou.

„Da bi dostigi zemlje sa visokim nivoom dohotka potrebno su tri poluge – ljudski kapital, fizički kapital i tehnički progres. Verovatno je u Srbiji potrebno napraviti iskorak u sve tri poluge da bi se postigla dinamika rasta sa visokim stopama koja nije bila uobičajena u Evropi prethodnih godina“, rekao je Aranđelović.

Dodao je da više od 60 faktora utiče na dinamiku privrednog rasta i mogu se razvrstati u tri skupine – politike države, karakteristike zemalja i eksterno, svetsko okruženje.

Istakao je da je istraživanje pokazalo da razlike u kvalitetu javnih politika oblikuje oko 50 odsto razlika u stopama rasta postsocijaličkih zemalja prethodnih 30 godina, što znači da dobre politike mogu da naprave razliku. Naveo je da je u Srbiji, verovatno, potrebno napraviti veliki iskorak u sve tri poluge.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beograd Dejan Šoškić rekao je da su demografska kretanja u Srbiji zabrinjavajuća i sa aspekta opstanka nacije, a u dugom roku i sa aspekta privrednog rasta.

„Ekonomsku aktivnost pokreću novi ljudi, angažovani na stvaranu novih vrednosti i rastu produktivnosti uz angažovanje kapitala. Kada postoji pad raspoloživih ljudi koji su spremni da se uključe u stvaranje novih vrednosti bilo zbog toga što je negativni prirodni priraštaj kao u Srbiji ili zbog toga što deo radno sposobnog stanovštva odlazi iz zemlje kao što je godinama pisutno u Srbiji, to otvara pitanje da li Srbija može da se osloni na drugu komponentu za privredni rast, a to je rast produktivnosti“, rekao je Šoškić.

Produktivnost, prema njegovim rečima, zavisi i od toga koliko je radna snaga školovana, koliko se izdavaja u istraživanje i razvoj, nauku. Da bi porasla produktivnost nije dovoljan, kako je rekao, samo kapital, već i efikasna radna snaga koja stvara nove vrednosti po jedinci utrošenog rada. Istakao je da je za konkurentnost ključna stvar produktivnost i ako se želi govoriti o uspehu nacionalne ekonomije nije preterano reći da nije sve u produktivnosti, ali jeste najveći deo.

„Ukoliko su nacionalne ekonomije produktivnije one po definiciji stvaraju blagostanje. Za obrazovanje se u Sloveniji izdvaja 5,37 odsto BDP-a, u Srbiji samo 3,3 odsto, za istraživanje i razvoj u Sloveniji se izdvaja 2,13 odsto BDP-a, u Hrvatskoj 1,24 odsto, a u Srbiji ispod jedan odsto“, rekao je Šoškić.

Dodao je da su „to stvari koje ne mogu da ohrabre da će Srbija uz rast produktivnosti ostvariti dinamičan privredni rast, posebno kada se imaju u vidu trendovi totalne faktorske produktivnosti koji su stagnantni u poslednjih desetak godina“.

Šoškić je rekao da je rast zaposlenosti sam po sebi dobra stvar, ali da je mnogo važnije da mnogo brže raste ekonomska aktivnost, odnosno njen rezulatat. Za one koji imaju fiksni kurs domaće valute, odnosno apresijaciju kursa, ukoliko nema prirasta u produktivnosti to obara konkurentnost na međunarodnom tržištu i smanjuje sposobnost domaće privrede da konkuriše i na domaćem tržištu i dolazi do gepa, što se vidi po rastu deficita tekućeg računa plaćanja“, rekao je Šoškić.

Naveo je da su ključni elementi da tržišna privreda pokaže razvojne potencijale, poslovno okruženje koje se može svesti na snagu institucija i njihovu efikasnost, slobodu konkurencije i pravni sistem da zaštiti ugovore i svojinu. Dodao je da su drugi domen industrijske politike o kojima se sada govori i u EU i da je to legitimo pitanje i za Srbiju.

Treća oblast je istraživanje i razvoj i investicije u digitalnu infrastrukturu, „gde Srbija malo bolje stoji, ali zaostaje u obrazovanju, istraživanju i razvoju“.

Izvor: BIZLife/Beta

Foto: Pixabay