KBF 2024 – Novi globalni kontekst: Izazovi neizvesne budućnosti

Kopaonik biznis forum je najveći regionalni konferencijski događaj. Okuplja najznačajnija imena domaće i regionalne poslovne i političke scene, te se upravo tu i ogleda njegov značaj i uticaj na ekonomsku politiku i, posledično, na razvoj naše zemlje i regiona, poručuje predsednik Saveza ekonomista Srbije i osnivač KBF-a Aleksandar Vlahović.

Forum, kako ističe, godinama neguje i podstiče otvoreni dijalog, razmenu iskustava i različitih pogleda na rešavanje ekonomskih i, šire, društvenih problema. Forum nije institucija koja vodi ekonomsku politiku, već sugestijama, predlozima doprinosi njenom optimalnom definisanju.

• Kako ocenjujete značaj predstojećeg Kopaonik biznis foruma za ekonomski razvoj Srbije i regiona i koje ključne teme će biti u fokusu ove godine?

Centralna tema 31. Kopaonik biznis foruma je: Novi globalni kontekst: Izazovi neizvesne budućnosti. Ovogodišnji KBF održava se u izuzeto složenoj geopolitičkoj i geoekonomskoj situaciji, koja se može okarakterisati kao „polikriza”, situacija koju karakteriše više istovremenih kriza sa različitim uzrocima i mogućim rešenjima. Požar krizâ, koje formiraju sadašnju globalnu „polikrizu”, pokrenut je pandemijom kovida 19, 2020. godine, praćen ratom u Ukrajini, početkom 2022, i energetskom krizom, koja je usledila. To je uticalo na krizu u snabdevanju hranom i na porast troškova života na globalnom nivou. Nedavno je bliskoistočni rat pojačao geopolitičke tenzije na novi maksimum, te je i time dodatno produbljena „polikriza”. Manje vidljive, ali podjednako zabrinjavajuće dimenzije „polikrize” uključuju akutnu zabrinutost za životnu sredinu, negativni uticaj klimatskih promena, geoekonomsku fragmentaciju i pozitivne i negativne efekte brzorastuće veštačke inteligencije.

Kopaonik biznis forum (Savez ekonomista Srbije)

Centralnom temom smo postavili programski okvir ovogodišnjeg Foruma, a kroz 36 panela i tri plenarne sesije nastojaćemo da elaboriramo sva važna pitanja privrednog i društvenog života. Govorićemo o makroekonomskim prognozama za Srbiju i region, o budućnosti evropskih integracija, regionalnoj saradnji, energetskom i infrastrukturnom razvoju. Posebno ćemo analizirati uticaj digitalizacije i veštačke inteligencije, kao i klimatskih promena, na budući ekonomski razvoj. Kao i svake godine, i ove smo niz panela posvetili analizi stanja u pojedinim industrijama. Obrazovanje, Rodna ravnopravnost, Žene lideri, Bitka za mlade talente, Uspešni mladi preduzetnici – paneli su koje, između ostalih, preporučujemo svim učesnicima Foruma.

• Inflacija je jedna od ključnih ekonomskih stavki koja utiče na stabilnost privrede. Još od vremena pandemije, a posebno početkom rata u Ukrajini, inflacija ozbiljno ugrožava svetsku, ali i domaću privredu. Kako ocenjujete trenutnu situaciju u vezi sa inflacijom u Srbiji i koje mere smatrate ključnim za njenu dalju stabilizaciju?

U protekloj godini Srbija je imala jednu od najviših stopa prosečne inflacije –12,1 odsto (višu inflaciju imale su Turska, Mađarska i Moldavija). Visoka inflacija je imala svoje negativne posledice na kvalitet životnog standarda stanovništva, ali je, istovremeno, uzrokovala veće prihode u budžet, te je na kraju godine deficit bio manji od projektovanog. U ovoj godini planirano je da prosečna inflacija bude 5,2 odsto, te da se opšti nivo cena do kraja godine svede u granice definisanog koridora od 3±1,5 odsto.

Narodna banka Srbije je u protekloj godini opravdano nastavila sa restriktivnom monetarnom politikom, preduzimajući čitav niz mera radi obuzdavanja cenovnog rasta, od kojih je najvažnija bila podizanje referentne kamatne stope do nivoa od 6,5 odsto. Međutim, Vlada je nastavila sa neselektivnim fiskalnim intervencijama ka stanovništvu i značajno ugrozila napore monetarne politike za obuzdavanje inflacije. Takođe, efekat zakasnelog prilagođavanja cena energenata uzrokovao je da se visoka inflacija u Srbiji zadrži duže nego u zemljama u regionu. U narednom periodu je od suštinskog značaja da se čvrst stav monetarne politike zadrži koliko god je potrebno i da se u kombinaciji sa odgovornom fiskalnom politikom ispoštuju ciljevi deficita u srednjoročnom periodu, zadrži silazna putanja duga, obnove fiskalni baferi i održi visok nivo javne kapitalne potrošnje. Ne bi trebalo da se plate u javnom sektoru i penzije povećavaju mimo dogovorenih fiskalnih pravila.

Aleksandar Vlahović, Kopaonik biznis forum (Savez ekonomista Srbije)

• Koliko je rast referentnih kamatnih stopa opteretio privredu Srbije i da li je pri tom uspeo da zaustavi inflaciju? Govorili smo da će 2023. biti godina stabilizacije, a 2024. godina opravka. Da li ste vi optimista?

Rast referentnih kamatnih stopa uticao je na stagnaciju bankarskih plasmana u delu dinarskih kredita plasiranih ka privredi. Na stagnaciju kreditne aktivnosti je, s obzirom na dominantnu eurizaciju u našoj zemlji, još više uticala restriktivna monetarna politika ECB-a. Čini se da je takva monetarna politika najviše pogodila domaći privatni sektor, a da je negativni uticaj na nivo stranih investicija, razumljivo, izostao. Da je tako, svedoči podatak da smo u protekloj godini imali gotovo identičan apsolutni priliv SDI od 4,5 milijardi evra. Da li će se u ovoj godini doseći rast od 3,5 odsto, što bi moglo da se prihvati kao blagi oporavak, zavisi od brojnih faktora: eksternih i internih. Od spoljnih faktora najvažnija je ekonomska konjuktura u zemljama koje su naši ključni spoljnotrgovinski partneri (Nemačka, Italija, Francuska, BiH, Kina). Interni faktori tiču se sinhronizovanosti fiskalne i monetarne politike, kao i spremnosti da se radikalnije nastavi sa strukturnim reformama.

• Rat na Bliskom istoku može doneti sasvim nove globalne ekonomske posledice. Kako ocenjujete moguće izazove za srpsku ekonomiju usled aktuelnih geopolitičkih dešavanja na Bliskom istoku?

Rat na Bliskom istoku je nivo geopolitičkih tenzija dodatno podigao. Međutim, mi već od vremena kovida prolazimo kroz period produžene krize, ili, kako je već objašnjeno, kroz „polikrizu”, koja ima različite uzroke i zahteva jedan sveobuhvatni pristup da bi se negativni efekti amortizovali. Odgovor Srbije na globalne izazove mora biti politički i ekonomski, pri čemu je reč o dva povezana polja. Najpre, Vlada Srbije mora jasno da reafirmiše strateški razvojni put naše zemlje, a to je sticanje punopravnog članstva u Evropskoj uniji, naročito sada, kada je, posle dužeg vremena, Evropa jasno postavila vremenske horizonte proširenja. Srbija je ekonomski i kulturološki neraskidivo povezana sa Evropom. Dve trećine spoljnotrgovinskog prometa realizuje se sa zemljama EU, a u sličnom procentu strane investicije dolaze u Srbiju iz ovih zemalja. Stoga, bilo kakvo ignorisanje činjeničnog stanja, opstrukcija i, još gore, eventualna promena strateškog kursa političkog i ekonomskog razvoja – može dovesti do nesagledivih negativnih posledica po našu zemlji i standard stanovništva.

Podrazumeva se da Srbija mora nastaviti sa reformama radi podizanja opšteg nivoa konkurentnosti u novonastaloj geoekonomskoj fragmentaciji. To se prvenstveno odnosi na unapređenje privrednog ambijenta, restrukturiranje javnih preduzeća i izgradnju istinski nezavisnih institucija.

Aleksandar Vlahović, Kopaonik biznis forum (Savez ekonomista Srbije)

• Kako vidite ulogu obrazovanja i stručnog usavršavanja u jačanju ekonomske održivosti Srbije i koje smernice predlažete za unapređenje veze između obrazovnog sistema i potreba savremene privrede?

Nema dugoročnog rasta i razvoja bez razvoja ljudskog kapitala. Pre nekoliko godina jedno istraživanje Svetske banke pokazalo je da danas više od dve trećine kompanija prisutnih u Srbiji ne može da planira razvoj zbog nedostatka adekvatne radne snage. To znači da je neophodna promena sistema obrazovanja, ali ne kampanjski, kao što je u prošlosti više puta bio slučaj. Treba prihvatiti realnost da živimo u vremenu ubrzanih promena, nestajanja starih i nastajanja novih zanimanja. To znači da akcenat u reformi obrazovanja mora biti na razvijanju kreativnosti, inovativnosti, analitičkog i kritičkog mišljenja kao osnove celoživotnog učenja. Istovremeno, potrebno je investirati u učitelje, nastavnike, poboljšati njihov materijalni položaj i uslove rada u najširem smislu, te povratiti značaj i dignitet profesije prosvetnog radnika.

Ne treba zaboraviti ni drugu komponentu razvoja ljudskog kapitala, a to je zdravlje populacije. Nepovoljni demografski trendovi, koji se ogledaju u višedecenijskom negativnom prirodnom priraštaju, rastućem trendu emigracije radno sposobnog stanovništva, dovode do ubrzanog starenja populacije. To predstavlja veliki izazov za zdravstveni sistem. Pored toga, Srbija ima značajno višu stopu smrtnosti za gotovo sve uzroke smrti, što ukazuje na nedostatak adekvatne preventivne zdravstvene zaštite i lečenja. Postoji neusklađenost zdravstvenih kapaciteta i starosne strukture stanovništva. Funkcionišu tri paralelna sistema zdravstvene zaštite: državni, vojni i privatni, koji međusobno nisu povezani ni ekonomski, a ni funkcionalno. Stoga je neophodno jasno definisati zdravstvenu politiku prilagođenu savremenom dobu, koja će produkovati detaljnu agendu reforme sistema zdravstvenog osiguranja. 

Izvor: BIZLife Magazin

Foto: Savez ekonomista Srbije