Kako vas Crni petak navodi da kupite više nego što želite?

Crni petak aktivira psihološke mehanizme koji nas guraju ka kupovini, od straha da nešto ne propustimo do iluzije da popunjavamo „praznine“ u sebi. Stručnjaci objašnjavaju zašto se to dešava i kako da izbegnemo zamku.

Svake godine u novembru Crni petak pretvara prodavnice i društvene mreže u vrtlog popusta, „poslednjih šansi“ i prividno neponovljivih ponuda. I baš taj haos budi čitav niz psiholoških reakcija: anksioznost, osećaj oskudice, strah da ćemo nešto propustiti.

Šta se zapravo krije iza Crnog petka?

Najosetljiviji su – mladi. Psihološkinja Laura Lobo objašnjava da su oni posebno ranjivi jer su najaktivniji potrošači, što se jasno vidi i u podacima. Prema DHL eCommerce izveštaju, većina trgovaca širom sveta planira da učestvuje u Crnom petku jer su im prošlogodišnje prodaje značajno porasle. Zanimljivo, čak 56% pripadnika Gen Z generacije veruje prodavcima da su cene zaista snižene, dok je među starijima taj procenat mnogo niži.

Zašto baš tada „pucamo“ na ponude?

Lobo ističe da živimo u vremenu povišene anksioznosti, stalne napetosti koja nas tera da tražimo brza zadovoljstva. Ljudski mozak prirodno se fokusira na ono što mu „nedostaje“, pa kupovina deluje kao instant način da popunimo prazninu.

Foto: Unsplash

„Stalno razmišljamo o onome što nam fali… a zadovoljstvo kupovine traje vrlo kratko“, kaže Lobo.

Crni petak savršeno „gađa“ taj impuls – želju za trenutnim olakšanjem. Zato su popusti tako privlačni čak i kada nam predmet realno ne treba.

Ona naglašava i zavisnički aspekt: živimo u brzoj, prolaznoj kulturi u kojoj nova stvar ima vrednost samo kratko, dok nam se odmah nudi nova, još bolja verzija.

Strah od propuštanja i društveni pritisak

Drugi važan faktor je FOMO – strah da ćemo propustiti priliku. A Crni petak je idealno tlo za taj osećaj: sve je „poslednja šansa“, „dok traju zalihe“, „najbolja ponuda godine“.

Društvene mreže dodatno pojačavaju pritisak. Kada vidimo druge kako kupuju, dele preporuke ili ponosno pokazuju svoje ulove, lako je upasti u impulsivnu kupovinu samo da bismo bili deo „toga“. Influenceri tu imaju ključnu ulogu – često umesto nas „razmišljaju“ šta nam treba, dok mi sve ređe zastajemo da sami procenimo.

Kako da se sačuvamo od zamki Crnog petka?

Psihološkinja savetuje – usporite i razmislite. Pre kupovine postavite sebi nekoliko jednostavnih pitanja:

• Da li mi ovo stvarno treba?
• Da li sam to želeo/la i ranije, ili samo zato što drugi kupuju?
• Da li kupujem iz potrebe ili iz trenutnog impulsa?
• Koliko će trajati osećaj zadovoljstva?

Ključ je u razlici između promišljene želje i impulsivnog hira.

Zanimljivo je da, uprkos kulturi hiperpotrošnje, sve više ljudi traži načine „detoksa“ – povlačenje u prirodu, wellness, sporiji ritam života. To pokazuje da smo kolektivno umorni od neprekidnog pritiska stimulusa i kupovine.

Izvor: BIZLife/K. J.

Foto: Freepik