Kako su grčki nastavnici završili na obuci za ChatGPT

Grčka ove nedelje počinje obuku nastavnika srednjih škola za rad sa specijalnom verzijom ChatGPT-a u učionici, a od 2026. veštačka inteligencija bi mogla postati svakodnevni deo nastave širom zemlje. Vlada projekat predstavlja kao šansu da đaci uđu spremni u „eru AI-ja“, dok deo nastavnika, učenika i sindikata strahuje da država ulazi u rizičan eksperiment u obrazovanju.

Prvi korak izgleda vrlo ambiciozno: nastavnici u 20 srednjih škola prolaze intenzivnu obuku za rad sa ChatGPT Edu, verzijom čatbota prilagođenom obrazovnim institucijama. U pitanju je zvanični dogovor grčke vlade i OpenAI-ja, kojim Grčka preuzima ulogu jednog od pionira u Evropi kada je reč o uvođenju generativne veštačke inteligencije direktno u učionicu.

Plan je podeljen u više faza. Pilot počinje sada, dok bi od januara 2026. program trebalo da se proširi na nacionalni nivo. U početku, veštačka inteligencija će služiti pre svega nastavnicima – za planiranje časa, pronalaženje dodatnih materijala i prilagođavanje gradiva različitim nivoima znanja. Učenici će dobiti kontrolisan pristup tek na proleće, i to uz jasno ograničene funkcije i praćenje načina korišćenja. Ideja vlade je da se iskoristi činjenica da đaci ovakve alate već koriste kod kuće, ali u mnogo manje kontrolisanom okruženju.

ChatGPT-5 je stigao: Nova verzija radi i bez ljudi, pravi sajtove i aplikacije

AI u školi: alat, pretnja ili obe stvari odjednom?

Ovaj potez deo je šire ambicije da se Grčka pozicionira kao tehnološki hab sa sopstvenom AI strategijom. Istovremeno, u javnosti se sve glasnije govori o rizicima – od toga da će učenici postati previše zavisni od algoritama, do bojazni da će nastavnici polako biti gurani u drugi plan.

Učenici koji već godinama trpe pritisak ispita i testova strepe da će ih „mašina“ samo dodatno nadzirati i ocenjivati. Na protestima u Atini moglo se čuti da „AI nema dušu“ i da ne razume teret koji mladi već nose u školi i kod kuće.

Ni nastavnici nisu jedinstveni. U okviru sindikata vodi se žučna rasprava – jedni u AI vide korisnog asistenta koji bi mogao da smanji administrativni haos, drugi strahuju da će se priča o „digitalnoj školi“ koristiti kao izgovor za štednju na broju nastavnika i uslovima rada. Posebno ih brine što se govori o visokoj tehnologiji, dok u nekim učionicama i dalje nema osnovne infrastrukture.

Sa druge strane, deo direktora i profesora smatra da zemlja ne sme da propusti priliku. Po njima, ključno je da AI ostane alat u rukama nastavnika, a ne zamena za pedagoški rad: veštačka inteligencija treba da pomogne da se razviju kritičko mišljenje i kreativnost, a ne da škola postane još jedan automat za testove, piše The Guardian. 

Za Grčku, ovaj program je test spremnosti obrazovnog sistema da uđe u novo doba. Za ostatak Evrope biće to pažljivo posmatran ogled – da li AI u učionici zaista podiže nivo znanja ili samo ubrzava probleme koji već postoje u školama.

Izvor: BIZLife

Foto: Freepik