Kako sačuvati zaposlene

Kada na Guglu ukucate dva pojma – „covid-19” i „zaposleni” – jedna od prvih stvari koje ovaj pretraživač izbaci jesu česta pitanja: „Šta da radim kada zaposleni dođe na posao sa simptomima virusa?”, „Moja firma ne obezbeđuje plaćeno odsustvo u slučaju bolesti. Šta da radim?”, „Kako da smanjim prenosivost virusa na mom radnom mestu?” i slična.

Bezbednost i zdravlje zaposlenih su sigurno dva glavna problema sa kojima se kompanije suočavaju u ovom periodu. Većina njih poslala je svoje radnike kući. Kako vreme prolazi, a kriza evidentno ne prolazi, mnoge se odlučuju na poteze koji se u ovom momentu mogu odrediti kao dugoročniji. Dok jedni najavljuju da će njihovi zaposleni i celu sledeću godinu provesti kod kuće, drugi prave neke hibridne varijante, koje će i u velikom broju slučajeva postati ta neka „nova realnost”, o kojoj svi često pričaju.

Ako se posmatraju primeri iz sveta, dva su izazvala veliku pažnju medija. Kompanija Gugl odlučila je da ne nastavi planove za zakup poslovnog prostora u Irskoj za 2000 zaposlenih, otkazujući tako jedan od najvećih rilestejt poslova poslednjih godina u toj zemlji. Reč je o sedmospratnici od 18.700 kvadratnih metara u Dablinu, a odluka je, kako je navedeno iz kompanije, doneta posle dugog razmatranja. Takođe, nakon što su najavili da će razmotriti povratak svojih preko 200.000 zaposlenih širom sveta u kancelarije za januar sledeće godine, taj rok je pomeren za jun iste godine.

Još neverovatnija vest stigla je iz Silicijumske doline. Društvena mreža Pinterest otkazala je zakup kancelarijskog prostora u San Francisku, a što je specifično, da bi to uradila, morala je da plati čak 90 miliona dolara. Ugovor za zakup potpisan je prošle godine, a kako su ocenili američki mediji, ovo je jedan od najznačajnijih poteza koje je jedna tehnološka kompanija napravila u vreme pandemije koronavirusa.

„Dok analiziramo kako će se radni prostor promeniti u postkovid vremenu, posebno smo koncentrisani na naše buduće zaposlene i gde ćemo ih smestiti”, napisao je početkom septembra Tod Morgenfeld, finansijski direktor Pinteresta, i dodao da će im ovakva situacija omogućiti da zaposle ljude sa širim dijapazonom znanja i iskustva.

Kada govorimo o kompanijama koje nisu u mogućnosti da „sklone” svoje zaposlene, nedavno se pojavila informacija iz kompanije Amazon. Saopšteno je da je čak 20.000 zaposlenih na prvim linijama zaraženo koronavirusom. Iako nije bio u zakonskoj obavezi da to objavi, Amazon je to ipak uradio i tako pozvao ostale kompanije koje se suočavaju sa istim problemom da objave podatke i pomognu jedni drugima da se ova kriza na najbolji mogući način reši.

Ako se, u načelu, može konstatovati da kompanije i ovde i u svetu u najvećoj mogućoj meri paze na zdravlje i bezbednost zaposlenih, postavlja se pitanje šta je sa zaposlenima kada su u pitanju motivacija, strah od gubitka posla, „burnout sindrom”, privikavanje na nove radne uslove i nova pravila koja ona donose i mnoga druga pitanja.

Ako pitate Nensi Duarte, izvršnu direktorku kompanije Duarte Inc., komunikacija je ključ održavanja zaposlenih motivisanim i produktivnim u sezoni ogromne distrakcije. Ona kaže da su još u maju ove godine pokrenuli postupak koji se zove ANA (Ask Nanci Anything), gde je odgovarala na svako pitanje zaposlenih.

„Svako u kompaniji mogao je da vidi šta je svima drugima na umu. Takođe, znali su da sam spremna da odgovorim čak i na teška pitanja ili da priznam da nemam sve odgovore. Važno je da ne odabirate slučajna pitanja kojima ćete se baviti, jer će zaposleni primetiti da li zaobilazite problem koji im je na umu. Ako imate tim sa visokim učinkom, pitanja će biti produktivna i gurnuti organizaciju napred”, istakla je ona.

Duarte navodi da krizni pritisak testira liderstvo i kulturu, da se mnogo novih vrednosti formira pod naponom, a zaposleni stiču nove perspektive o svojoj organizaciji i njenom vođstvu. „Bez obzira na to koliko dobro vodite posao, spoljne sile će testirati vašu kulturu i vašu odlučnost”, zaključuje izvršna direktorka kompanije Duarte Inc.

Veliki test

Evidentno je da je sektor ljudskih resursa u kompanijama pred velikim testom. Već se može reći da pojedinci padaju na njemu. Čudna je vest koja je stigla iz Velike Britanije, gde je otkriveno da je Šibu Filips, osnivač Transenda, male londonske firme koja na veliko kupuje proizvode za negu lepote i preprodaje ih onlajn, godinu i po dana koristio jedan softver kako bi pratio radne sate svojih zaposlenih, njihovo tipkanje, pokrete mišom i posećene sajtove. Kažu da je tokom pandemije koronavirusa došlo do skoka u potražnji za softverom za nadzor među poslodavcima.

Kako pandemija resetuje glavne trendove u radnoj praksi, rukovodioci ljudskih resursa moraju preispitati strategije planiranja radne snage i zaposlenih, upravljanja, učinka i iskustva. Imperativ za lidere ljudskih resursa jeste da procene uticaj svakog tog trenda na poslovanje i strateške ciljeve njihove organizacije, utvrde koji zahtevaju neposrednu akciju i procene u kojoj meri ovi trendovi menjaju strateške ciljeve i planove zacrtane pre kovida 19.

Kako pokazuje analiza kompanije Gartner, aktuelna ekonomska kriza pomerila je granice kako poslodavci gledaju na iskustvo zaposlenih. Lični faktori, a ne spoljni, imaju prednost nad onim što je važno kako za organizacije, tako i za zaposlene. Primena takvih mera može biti efikasan način za promociju fizičkog zdravlja i poboljšanje emocionalnog blagostanja zaposlenih.

Pre kovida 19 kritične uloge su se smatrale ulogama sa kritičkim veštinama ili sposobnostima koje su organizaciji potrebne da bi ispunila svoje strateške ciljeve. Sada poslodavci shvataju da postoji još jedna kategorija kritičnih uloga – uloga koje su ključne za uspeh osnovnih tokova posla, kažu u Gartneru i savetuju da, kako biste izgradili radnu snagu koja će vam trebati nakon pandemije, fokusirajte se manje na uloge koje grupišu nepovezane veštine, a više na veštine potrebne za pokretanje konkurentske prednosti organizacije i tokove rada koji podstiču tu prednost i podstaknite zaposlene da se razvijaju.

Jedna od ključnih stavki ove analize jeste ona koja govori o pojavi poslodavaca „najvišeg nivoa”. U Gartneru kažu da će zaposleni i potencijalni kandidati suditi organizacijama na način na koji su se odnosili prema zaposlenima tokom pandemije. Oni savetuju da kompanije izbalansiraju danas donete odluke za rešavanje neposrednih problema tokom pandemije sa dugoročnim uticajem na zaposlenost.

„Burnout”

A šta ćemo sa mentalnim zdravljem zaposlenih? Ako biste pitali bilo koga od svojih kolega, većina će vam reći da je posao, iako se radi u kućnim uslovima, u vreme pandemije postao mnogo stresniji nego inače. To pokazuje i istraživanje koje je nedavno sprovedeno na 1500 zaposlenih u kompanijama FlekJobs i Mental Health America. Prema istraživanju, čak 75 odsto ispitanika kaže da doživljava izgaranje na poslu („burnout sindrom”) izazvano pandemijom. Kada su u pitanju razlozi, navode se nedostatak razdvajanja između posla i života, veliko radno opterećenje i briga oko sigurnosti posla.

Ono što stručnjaci za ovu oblast preporučuju jeste da svi moramo da slušamo, imamo strpljenja i brinemo jedni o drugima, tako da se svi osećaju sigurno, podržano i saslušano. Kažu da je na poslu toliko ometanja, novih programa, rizika i neizvesnosti da se neprestano osećamo uznemireno, zato oni savetuju da „udahnemo”, upotrebimo malo humora, prošetamo, slušamo muziku i pokušamo da se usredsredimo na najvažnije stvari.

Lako je to reći, zar ne?

Ono što sigurno znamo jeste da ne možemo da pretpostavimo kako se zaposleni osećaju i načine na koje mogu da se muče. Saveti koji preovlađuju u stručnim krugovima za ljudske resurse sledeći su:

• Empatija i transparentnost bili su ključni alati za vođenje radne snage kroz strah i prelazak na rad na daljinu. Kompanije moraju menadžerima pružiti alate, podršku i fleksibilnost da udaljenim zaposlenima upravljaju sa empatijom.
• Priznajte da trenutno postoji velika strepnja oko sigurnosti posla. Radite sa menadžerima na veštinama komunikacije i naglasite potrebu za otvorenim, stalnim dijalogom.
• Ako ne možete da koristite svoje osnovne vrednosti za rešavanje ogromnih izazova rada na daljinu tokom pandemije, vreme je da ih osvežite ili stvorite nove vrednosti. Vaša poslovna kultura mora se razvijati kao i svet.

I ovo zvuči jednostavno? Ali naravno da nije. I kompanije će i u narednom periodu morati da se prilagode svim izazovima koji ih tek očekuju. I jednom kada pandemija prođe, ono što ste radili tokom pandemije uticaće na ono što ćete ili nećete raditi posle nje.

Izvor: BIZLife magazin

Foto: Pixabay