Kako postaviti poslovne ciljeve koji stvarno opstaju duže od januara?

Januar je mesec velikih planova, ambicioznih strategija i još ambicioznijih PowerPoint prezentacija. Kompanije tada postavljaju ciljeve za celu godinu, timovi ulaze u nove KPI-jeve, a menadžeri saopštavaju vizije koje bi trebalo da pokrenu organizaciju unapred. Ipak, statistika je neumoljiva – veliki deo tih ciljeva ne preživi ni prvo tromesečje. Već u februaru entuzijazam slabi, a do marta se mnogi planovi tiho arhiviraju pod „nerealno“ ili „odloženo“.

Problem najčešće nije u nedostatku ambicije, već u načinu na koji se ciljevi postavljaju. Previše često oni su apstraktni, preopšti ili nametnuti odozgo, bez jasne veze sa svakodnevnim radom ljudi koji bi trebalo da ih ostvare. Kada zaposleni ne razumeju zašto je neki cilj važan ili kako se njihov lični doprinos uklapa u širu sliku, motivacija brzo opada.

Karakteristike dugoročnih ciljeva

Ciljevi koji traju duže od januara imaju nekoliko zajedničkih karakteristika. Prvo, oni su realni, ali ne i mlaki. Ambicija je važna, ali samo ako je praćena jasnim planom kako do nje doći. Drugo, oni su razloženi na manje, merljive korake. Umesto jednog velikog godišnjeg cilja, uspešnije kompanije definišu kvartalne ili čak mesečne etape, koje omogućavaju stalnu proveru napretka i korekcije u hodu.

Još jedan ključni element je uključivanje zaposlenih u proces postavljanja ciljeva. Kada timovi imaju priliku da daju input, predlože rešenja i ukažu na potencijalne prepreke, ciljevi prestaju da budu „još jedan zadatak“ i postaju zajednički projekat. U takvom okruženju odgovornost je veća, ali je i osećaj pripadnosti snažniji.

Kako preživeti januar: Finansijski saveti za „najduži mesec“ u godini

Važno je i kako se o ciljevima komunicira. Umesto da budu predstavljeni kao lista obaveza, oni treba da budu deo šire priče, gde je kompanija sada, gde želi da bude i zašto je upravo ova godina ključna. Ljudi se lakše vezuju za smisao nego za brojke, čak i u poslovnom okruženju.

Na kraju, ciljevi koji opstaju zahtevaju stalnu pažnju menadžmenta. Ako se o njima govori samo u januaru, a zatim nestanu iz svakodnevne komunikacije, teško je očekivati da će ostati relevantni. Redovni check-in sastanci, transparentno praćenje rezultata i otvoren razgovor o izazovima čine razliku između ciljeva koji žive na papiru i onih koji se zaista ostvaruju.

Izvor: BIZLife

Foto: Freepik/drgustova